Милош Биковић: Сок и чоколада су нам били луксуз!

Популарни уметник Милош Биковић говорио је о свом одрастању, школовању, породици, почецима каријере, слави коју је доживео, али и о понудама да постане политичар.

Забава 30.09.2020 | 20:40

- Отворено су ме звали из разних странака да постанем члан њихових партија. На све те позиве сам се уљудно захваљивао и одбијао их. Никада због тога нисам доживео неку пресију или непријатну ситуацију. Нико ме није звао и рекао: "А нећеш?! Е, сада ћеш да видиш како ћеш да прођеш." Јасно је којом професијом се бавим и њој сам максимално посвећен. Сматрам да јавне личности треба да користе своју славу и утицај да укажу на неки проблем у друштву, али да нема потребе да се обавезно баве политиком.

Милош каже да му је жао што је дошло до прекида снимања филма и серије "Кошаре".

- Нисмо се удостојили као народ да урадимо тај пројекат онако како ти хероји заслужују. Очекивао сам да ће се тако нешто догодити јер имам утисак да се рат и даље води над гробовима и сећањима тих људи. Одрекао сам се хонорара од тог филма, јер нисам желео да узмем ни динар да бих се уопште удостојио да глумим у њему. Надам се да ће се све несугласице решити и да ће се снимање филма наставити. Држава у оваквим ситуацијама мора да реагује ако се већ такав пројекат нашао у рукама људи који не могу да га реализују.

- Политичка ситуација се разликује од државе до државе. Имате земље у којима глумци отворено подржавају различите партије и кандидате за председнике, а има и оних у којима ситуација није таква. Али причаћу о Србији. Мислим да као глумац не треба да се бавим политиком јер немам све информације које су ми неопходне... Да бих био успешан у томе, морао бих да знам шта је провокација, да ли, тачније, како иностране службе дејствују у земљи, да ли постоји замаскирани јавашлук и корупција, ко је заиста жртва, а ко се прогласио жртвом да би могао да врши агресију, ко шта финансира... То су све питања на која бих морао да знам одговоре да бих уопште могао да се заложим за неку политичку опцију. Зато сам уздржан по том питању. Не бих желео да због своје неинформисаности многе људе наведем на погрешан пут. Када због тебе једном направе погрешан избор, не можеш касније да им кажеш "Извините". После тога ми више никада неће веровати, изгубио бих свој интегритет и питали би ме: "Зашто о томе ниси раније размишљао него се сада кајеш." Морао бих да будем потпуно посвећен политици, да бих се њоме бавио, а ја то не желим.

Без обзира на то што га политика не привлачи, Биковић се више пута током каријере нашао у друштву политичара. Један од најмоћнијих људи на свету, председник Русије Владимир Владимирович Путин доделио му је признање "Медаља Пушкина" за заслуге у области културе и за зближавање култура и нација.

- Та награда ми је дала охрабрење и ветар у леђа. Било је то величанствено признање поготову јер сам га добио из Путинових руку. Ми смо у потпуности дискредитовали наше институције. Код нас се често подразумева неки погубни двосмислени контекст када ти председник или министарство додели неку награду и увек се на то гледа са задршком као да су ти то дали зато што је то маркетиншки потез за оног који уручује, а не зато што тај орден заслужујеш својим делима. У Русији институције нису дискредитоване и код њих се у државне награде не сумња толико.

Милош живи на два континента, стално путује, па је тако недавно летовао у Хрватској. Због боравка у суседној земљи суочио се са салвом негативних коментара. Док су га једни питали шта тражи у "Усташији", други су му поручили да "Олуја и Јасеновац за њега немају никакву цену." Биковић, међутим, каже да то није тачно и поручује да осуђује све злочине Хрвата: - Разумем људе који су то коментарисали јер су ране од последица ратова и ратних злочина које су усташе починиле, а који су били монструозни, и даље свеже. Важно је знати да одлазак у Хрватску није подршка тим злочинима. Онда би и одлазак у Немачку био подршка нацистима, а путовање у Америку подршка НАТО бомбардовању Србије. Ако све то тако посматрамо, онда би требало да се затворимо у кућу и нигде да не излазимо - каже Милош.

Милош је пандемија коронавируса натерала да купи кућу у селу недалеко од Ваљева. Тамо проналази мир од градске вреве и гужве.

- Још увек немам времена да обрађујем земљу и садим воће и поврће, али биће времена и за то. И даље имам много посла у Београду да бих стигао да се бавим тиме.

- Неопходно је да комуницирамо са људима. Контакт кроз културу је начин на који се земља најбоље представља у свету. Тако се отаџбина штити пре него што дође у ситуацију да се брани. Када одем у Хрватску, ја представљам своју Србију. Хрвати ме препознају и питају ме када ће други део филма "Јужни ветар" или када ће коначно почети да се приказује филм "Хотел Београд". То су важне ствари. Добро је да смо по култури препознатљиви! Нема ничег лошег у томе да они дођу код нас, нити да ми одемо код њих. Нико ме не може убедити да у Хрватској живе само усташе и да сви они мрзе Србе. Будућност српско-хрватских односа јесте у томе да нормални, мирољубиви, испуњени и срећни људи стварају нове везе које ће једног дана променити однос између ова два народа, ублажити мржњу и зацелити ране. Верујем у то, па се у складу са том вером и понашам.

Милош је рођен само три године пре распада СФР Југославије. Попут многих породица, и Биковићева је у та ратна времена живела у лошој материјалној ситуацији.

- Деведесете године биле су тешке за нас. Тата је остао без посла и било је момената када нисмо имали ни за најосновније потребе, а сок и чоколада су нам биле луксуз. Али није тада било тешко само нама већ целој нацији.

Без обзира на то што није било пара, што се није путовало и уживало у изобиљу, Милош није, како тврди, имао несрећно детињство:

- Са другарима сам често играо кошарку, фудбал и остале игре које су захтевале да будемо активни и да се дружимо. Имали смо среће, јер данашње генерације одрастају уз екране мобилних телефона и не виђају се, већ се играју у том виртуелном свету, несвесни последица.

(курир.рс/хит)