Гласање поштом и даље сива зона избора у БиХ

То што се с једне адресе пријавило по 50 или 60 људи за гласање путем поште, као ни то што више од 1.000 људи тврди да им је украден идентитет није довољно да институције предузму озбиљније провјере људи који су пријављени да на изборима у БиХ гласају из иностранства.

Република Српска 25.09.2020 | 22:21

Централна изборна комисија Босне и Херцеговине и даље обрађује пријаве бирача за гласање ван БиХ јер је, како наводе, за локалне изборе 2020. године достављен много већи број пријава бирача у односу на претходне изборне циклусе.

– Анализом достављених пријава за гласање ван БиХ у фази пријава за гласање путем поште уочен је одређени број пријава за које имамо индиције о злоупотреби у кориштењу овога права – наводе у ЦИК између осталог, подсјећајући да ЦИК има неколико фаза провјере ових података.

Највећи број пријава за гласање путем поште на предстојећим локалним изборима, које испуњавају неопходне услове и које су обрађене до 21. септембра, односи се на гласање у Бањалуци (2.360), Бијељини (2.571), Брчко дистрикту (5.365), Јајцу (2.862) и Теслићу (3.100). С обзиром на то да су ранији изборни циклуси показали бројне неправилности, стручњаци упозоравају да и ове године има много аномалија.

У кући 50 гласача

Свјестан да није све како треба је и предсједник ЦИК БиХ, Жељко Бакалар, који је недавно рекао да има случајева гдје је на једној адреси особе која живи вани пријављено по 50, 60 гласача. 

– Не можемо да их идентификујемо. Можда кад будемо бројали гласове, кад стигну поштом, видјећемо колико. Ако у међувремену дођемо до информација од самог закључења бирачког списка па до слања материјала поштом, видјећемо за које је политичке опције, евентуално, тај тренд особа које су радиле злоупотребе – навео је он.

Бакалар је тада рекао да је пред ЦИК огроман посао, те да му се чини да политички актери, који су склони тим злоупотребама, иду два до три корака испред ЦИК.

Да су поједине политичке партије добро уштимале машинерију показују и подаци Коалиције за слободне и поштене изборе ,,Под лупом”. На прошлим изборима су имали више од 1.000 пријава људи који су сведочили да је њихов иднетитет украден тако што их је неко фантомски пријавио за гласање путем поште. Пројект менаџер ове коалиције, Дарио Јовановић, за Српскаинфо каже да и ове године имају много сличних пријава, те пориче тврдње да је идентитет свих тешко провјерити.

– Може се провјерити, и то једноставно. Ми смо дали препоруке ЦИК да се уведу нови безбједоносни механизми провјера. Једна од могућности јесте да се ЦИК, као државна институција, обрати институцијама других држава, првенствено оних из којих долази већина пријава путем поште, а то су сусједне земље, те Њемачка и Аустрија. Предложили смо да институцијама тих држава, министарствима иностраних послова, пошаљу захтјеве за провјеру да ли заиста лица која су пријављена на тим адресама имају и пријављено пребивалиште у тим државама. То би био лаган, изводив и брз начин да се то провјери – објашњава Јовановић.

Узлазни тренд

Јовановић наглашава да њихови подаци говоре да број пријава из иностранства континуирано расте. На изборима 2014. их је било пријављено око 42.000, затим 2016. преко 65.000, док их је на посљедњим изборима 2018. било више од 76.000.

– Говорило се да се ове године пријавило више од 100.000 гласача, али ЦИК је потврдио да се ради о неких 80.000 пријава. Међутим, тај узлазни тренд је симптоматична ствар, јер интерес грађана за гласање у земљи би временом требао да опада, а не расте, осим ако не рачунамо оне који су посљедњих година иселили. Знамо да и њих има много – објашњава Јовановић.

Локални битнији од општих избора

Друга специфичност, додаје он, јесте то што се грађани више интересују за локалне него за опште изборе.

– Када бирате власт на ентитетском или државном нивоу она може утицати на неке политике које се тичу дијаспоре и региона, али локални ниво то не може. На локалном нивоу је заиста питање шта је интерес грађана који ту не живе дуго и не планирају да се врате. Имајући све ово у виду, гласање путем поште је механизам који је највише злоупотребљаван и злоупотријебљен је у том омеру да је доведено у питање уопште читаво гласање путем поште – каже он.

Он упозорава да ова коалиција и сада има велики број пријава и аномалија, гдје процентуално по структури становништва гласови путем поште могу одлучити о томе ко ће бити градоначелници и начелници или изабраници у скупштине општина.

Кузмановић: Нема више времена

Политиколог Дарко Кузмановић каже да је невјероватно да предсједник ЦИК изјави да се у случају изборних малверзација и масовних пријава људи на једној адреси за гласање из иностранства не може учинити ништа.

– Постоје ли какве такве институције, ОСЦЕ, дипломатски канали? Могуће је успоставити контакт с државним и локалним институцијама земље домаћина гдје се пријава извршила, па чак ићи и до те мере да се у случају ћутања уложи оштар протест амбасадама, јер је у питању тешко кривично дјело изборних малверзација и индиректно мијешање у унутрашња питања друге земље. Проблематично је и то што је тактика овог вида изборне преваре веома добро разрађена и упраксана. Против ње се нико раније није борио, а сада, када постоји жеља, времена готово да и нема – објашњава Кузмановић.

Додаје да ситуација мора да се истјера на чисто па макар и по цијену заустављања комплетног изборног процеса и поновног одгађања избора или њиховог поништавања. Потенцијални гласови из иностранства могу прекројити вољу бирача у БиХ у већини локалних заједница и обесмислити комплетан изборни процес – закључио је он.

(Српскаинфо)