Природним бисерима Шипова пријети еколошка бомба

Природним бисерима Шипова пријети еколошка катастрофа. Мини хидроелектране против бистрих ријека. Власт фингира забринутост или тврди пазар с градитељима МХЕ. Начелник Ковач „свемоћан“, осим ако му се другачије не исплати.

Република Српска 10.09.2020 | 14:18

Плива, Јањ, Сокочница, Лубовица и Воларица, пет је ријека које Шипово и околину издвајају као природни бисер с изузетним туристичким потенцијалима. Становници овог краја ће вас с поносом понудити чашом воде из Пливе, јединствене ријеке из које се без бриге може пити.

Нажалост, све мање је оптимизма да ће тако и остати.

Интереси моћника, жеље тајкуна за брзим богаћењем, немар власти разлози су због којих би Шипово у скорој будућности умјесто овим природним благом могло да се „похвали“ бројним мини хидроелектранама (МХЕ) од којих ће корист имати појединци, а штету трпјети сви.

Види се то на примјеру МХЕ „Главица“ на ријеци Пливи, којој је Регулаторна комисија за енергетику РС (РЕЕРС) 14. маја ове године додијелила дозволу за обављање дјелатности производње електричне енергије.

Да би била саграђена, уништено је станиште рибе и другог ријечног живог свијета. Раскопано је најмање два километра обале, продубљено ријечно корито.

Штета је огромна – корист за заједницу никаква. Ако буду изграђене и преостале МХЕ за које су додијељене концесије на подручју Шипова, неће се више говорити о штети него о катастрофи.

Судећи по ставу локалних власти, катастрофа је на прагу.

Начелник те општине Милан Ковач не види ништа спорно у изградњи планираних МХЕ. Штавише, он ће захваљући испослованом овлаштењу од скупштине општине, лично о томе давати мишљење.

Такву моћ није имао, када се одлучивало о изградњи МХЕ „Главица“, чему се отворено противио и он и локална власт. С правом, наравно. Али очито из неких њему знаних разлога, с обзиром да је сада, када та МХЕ има дозволу за рад увелико ревидирао своје мишљење.

„Не ради се о бризи за животну средину и за добробит заједнице, већ искључиво о личним интересима и сукобу око истих. Да није тако онда би зауставили даље уништавање ријека“, кажу у Шипову.

Није ово први случај да је власт РС дозволила девастацију природног богатства зарад интереса појединаца. Ипак, чуди понашање локалне власти.

У случају Шипова, то се посебно односи на начелника општине Милана Ковача.

Истина, главну ријеч при изградњи МХЕ, од додјеле концесије до дозволе за рад, дају ентитетске власти.

Мишљење локалне заједнице није пресудно, међутим, када је у питању Милан Ковач, једна од најутицајнијих личности владајуће странке у Републици Српској, онда важе „мало другачија“ правила.

Захваљући политичким, пословним, али и пријатељским везама с лидером СНСД-а Милорадом Додиком успио се чврсто политички позиционирати. Таква позиција му је, без сумње, помогла и у развоју приватног бизниса, а све заједно омогућило неприкосновену моћ у општини на чијем је челу.

Међутим, ни то није било довољно да оснивача „БББ“, Зорана Лујића, заустави у изградњи МХЕ у чему су Ковач и локална власт, бар декларативно, истрајавали.

У настојању да обесхрабре инвеститора „БББ“ д.о.о. у реализацији овог пројекта одборници скупштине општине су 2018. године усвојили и одлуку којом је цијена комуналне таксе на годишњем нивоу подигнута на чак 100 000 КМ.

Инвеститор је међутим, уплатио само 100 КМ таксе и наставио с реализацијом започетог посла.

Пореска управа није реаговала на пријаву општине.

Лујић: Тачно је да се мути вода

Колико су закључци скупштине општине, којима је довођена у питање изградња МХЕ, разљутиле Зорана Лујића, најбоље говори писмо које је у име његове фирме општинском руководству 8.11.2018. године упутио његов син, директор „БББ“ д.о.о. Дарко Лујић.

Не бирајући ријечи, Лујић је у „осебујном“ стилу, између осталог, одговорио:

„Можда се од стране грађана могу ставити неке примједбе на рад извођача радова, али и ту се не бисмо ми као инвеститор сложили с примједбама. Тачно је да се мути вода и да се прља пут, али било би примјереније рећи да се инвеститор и извођач муче да нешто саграде и оставе у Шипову, него да ми неком нешто сметамо“.

Он се похвалио и оним „што још нико није видио“

„Када смо пријавили градилиште у општини, била су присутна 3 инспектора. Рекли су, откако ми радимо овдје, ми ово још нисмо видјели“.

Ковач – „један за све“

Скупштина општине Шипово је 25.4.2019. године донијела одлуку којом је право да даје мишљење о изградњи МХЕ у име општине препуштено начелнику.

„Овлашћује се начелник општине Шипово да о појединачним захтјевима за изградњу малих хидроелектрана инсталисане снаге од 250 кW даје мишљење у име јединице локалне самоуправе“, наводи се у овој одлуци.

Пренос надлежности са скупштине општине на једног човјека ипак није био од велике користи Ковачу.

Ковач, међутим, данас тврди да никада није била намјера зауставити изградњу МХЕ „Главица“.

„Ми смо реаговали у смислу да треба бити потпуна сва документација. То је сада завршено и није у надлежности општине“, изјавио је кратко за наш портал.

За разлику од њега, предсједник Скупштине општине Шипово Милан Плавшић не крије да од МХЕ Шипово има више штете него користи.

„Колико можемо видјети по буџету општине, ми никакве користи од тога немамо“, каже Плавшић.

И он и Ковач, међутим, тврде да немају ништа против изградње преосталих МХЕ на Пливи и Јању, уз тврдњу да оне неће нанијети никакву штету.

Јасно је да општинском руководству није на првом мјесту брига о животној средини и природним љепотама којима Шипово обилује, а које су озбиљно угрожене.

Брига или пазар

Поставља се логичко питање зашто се онда на удару нашао само Лујићев пројекат МХЕ „Главица“.

„Ради се о тврђењу пазара, да су имали озбиљну намјеру да зауставе уништавање Пливе, онда би то и урадили“, тврди наш саговорник из локалног парлемента, који је желио остати анониман.

Како тврди, ријеч је о супротстављеним пословним интересима између двије интересне групе које неприкосновено годинама владају Шиповом богатећи се на рачун природних богатстава овог подручја. Насупрот Ковачу и СНСД-у је накадашњи ветеран СДС-а (данас нејасног политичког опредјељања) Стеван Медић.

Ковач и Медић се преко својих приватних компанија баве истим послом – експлоатацијом дрвних сортимената неконтролисаном сјечом шума, што је и једном и другом омогућило баснословно богатство.

И једна и друга струја, захваљући прије свега финасијској моћи, без обзира на формално политичко опредјељење имају јаке везе у врху РС.

Осим Медића, јаку позицију Лујићу омогућава и партнерство а мостарским тајкуном Илијом Врљићем, власником фирме „Мо Херц“.

„Мо херц“ је у међувремену постао власник 90 % удјела у фирми „БББ“ коју је Лујић основао, а тиме и власништва у МХЕ „БББ“.

Илија Врљић је близак сарадник Драгана Човића, лидера ХДЗ-а и један од кључних људи у тој странци у Мостару. Познат је као ратни командант једне од јединица ХВО-а, а његова фирма је изградила и „спомен гробље“ у мјесту Били код Мостара за усташе и њихове симпатизере који су 1945. страдали у сукобу с партизанима.

Директор сада заједничке фирме у којој је Лујић задржао 10 % је његов син Дарко Лујић.

Управа МХЕ „Главица“ је званично премјештена у Јајце, чиме општини Шипово од овог објекта на њеном подручју практично не припада ништа.

Са „залеђем“ какво има, Лујић је очито био „претврд орах“ и за моћног Ковача.

Овлаштења која му је дала општина, да у њено име даје мишљење о изградњи МХЕ, дају ипак Ковачу моћ, коју ће он без сумње знати искористити.

Наравно, уколико у овом ентитету не превлада свијест, да интерес ниједног појединца није изнад интереса друштва и да се коначно забрани градња мини хидроелектрана.

(Импулс)