Скоро трећина посланика има двострука примања

Један човјек једнако неколико буџетских плата – то је изгледа циљ сваког страначки удомљеног појединца.

Република Српска 05.09.2020 | 19:49

Од 83 народна посланика у Парламенту Српске чак 25 је на некој од рукводећих позиција у институцијама и предузећима Републике Српске.

Предњачи СНСД као водећа странка владајуће већине.

СНСД

- Валерија Лакић, директор Фонда здравственог осигурања - филијала Требиње

- Владо Ђајић, директор Клиничког центра РС

- Срђан Мазалица, руководилац Службе за техничке послове, стандарде и препоруке, Електропренос БиХ

- Дражен Врховац, директор ИРБ-а

- Илија Таминџија, извршни директор ХЕТ-а

- Мирослав Вујичић, директор Завода за запошљавање РС

- Наташа Трифковић, директор Матичне библиотеке Источно Сарајево 

- Недељко Ћорић, извршни директор у Електро Бијељини

- Ранка Перић Ромић, декан Факултета политичких наука Бања Лука

- Саша Поповић, директор Електродистрибуције Лакташи

- Милутин Тасовац, извршни директор у РИТЕ Угљевик

Иако СНСД има највише посланика у директорским фотељама, не заостају ни остале странке из већине.

ДНС

- Дарко Бањац је директор бање Мљечаница, док Славко Глигорић руководи Жељезницама Српске као генерални директор. Мирко Совиљ је вршилац дужности директора болнице у Приједору.

Иако нова странка, настала цијепањем социјалиста,  Социјалистичка партија Српске има посланике попут Горана Селака који је директор Казнено поправног завода у Бањалуци, Максима Скока који је извршни дирецтор у Електропривреди РС И Андреу Дорић која је недавно постављена на мјесто директора Центра за предшколско васпитање Бањалука.

Ипак ту није крај, остављено је директорских фотеља и за остале партије из већине.

НДП

Драган Чавић, директор Електрокрајине

ДЕМОС

Споменко Стојановић, директор Шумског газдинства "Маглић" Фоча

СП

Срђан Тодоровић, директор Фонда за заштиту животне средине РС

Далибор Стевић, декан Педагошког факултета УИС, Бијељина

Дарко Митрић, извршни директор у АД „Водовод и канализација" Бијељина

Из опозиције подсјећају да су они предлагали законске измјене које би довеле до рјешења за овај вишегодишњи проблем, а то је један човјек – једна плата. Али, то је било неприхватљиво за већину у Парламенту Српске.

"То иде до те мјере да они сами дижу руке да усвоје извјештај о раду предузећа којим руководе. То иде до те мјере да у Републици Српској имате пет хиљада функционера који имају двије три или висе плата", каже ПДП-ов Драшко Станивуковић.

" Али колико год био лош закон, све те посланике који су и посланици и директори треба да наведе на морално размишљање на све људе који уопште не раде." - поручује СДС-ов Давор Шешић.

 Из редова владајуће већине поручују да ће убрзо пред посланицима бити измјене Закона о сукобу интереса, али које ће саставити СНСД.

"Није толико ствар у платама. Нека идеја тог Закона о сукобу интереса који треба да се нађе пред посланицима јесте што ту треба да се нађу ставке о позицијама које нису спојиве.", тврди СНСД-ов Игор Жунић.

"Професионална, основна дјелатност треба бити плаћена, а да ли посланички паушал треба да буде мањи или укинут, о томе се да расправљати. Ево конкретно ја радим у Електропривреди РС и плаћен сам за то. И одлучио сам се за то, а посланичка накнада, треба се расправити, јер ја нисам професионални народни посланик, да ли треба да добијам икакву мању надокнаду за ту позицију" - поручује Максим Скоко из СПС-а.

Сукоб интереса је донекле законски регулисан када су у питању јавна предузећа, али представници власти су нашли рјешење и за то именујући функционере и посланика као вршиоце дужности директора.

БН ТВ