Ангела Меркел у љетној резиденцији Емануела Макрона

Посјета њемачке канцеларке љетњој резиденцији француског предсједника почела је размјеном љубазности домаћина и гошће. А затим се, под сунцем Медитерана, разматрало како оживјети немачко-француски „мотор“ ЕУ.

Свијет 21.08.2020 | 22:04

Ангела Меркел је већ на почетку – како и приличи сваком госту – изразила дивљење за Фор Дебрегансон, љетњу резиденцију француског предсједника: То је „најљепше мјесто на свијету“ и посебна јој је част да буде у том утврђењу на Медитерану.

Страни гости су ту веома ријетки: прошле године је Мацрон тамо позвао Владимира Путина, претпрошле Терезу Меј.

Од њемачких канцелара тамо је само још Хелмут Кол на позив Франсоа Митерана 1985, што је Ангела Меркел тада могла да гледа као вијест у својој социјалистичкој Источној Немачкој и није могла ни да замисли да ће и она једног дана стајати на тврђави.

„Зато је за мене данас сасвим посебан дан“, изјавила је канцеларка.

Међусобне љубазности наставиле су се и када је дошло до озбиљних тема: ово је први сусрет њемачке канцеларке с француским предсједником од састанка на врху ЕУ у јулу кад је заједничким снагама формиран европски фонд за обнову од посљедица короне у износу од 750 милијарди евра.

И овом приликом Макрон је то истакао као успјех на путу ка већем уједињењу Европе – што је идеја која и у Берлину не наилази увијек на одушевљење, јер Париз по правилу сматра да Француска ту мора да игра веома важну улогу.

Љубазност с рачуницом

Пандемија, али и стално све нове и нове политичке кризе, њемачку канцеларку навеле су да понови изјаву да је „Европа снажна само кад говори једним гласом“. И није ту само ријеч о заједничком, европском фонду за обнову, већ и о томе да Европа тренутно у Сједињеним Америчким Државама не може да види поузданог партнера.

Поврх тога, Ангела Меркел се осјећа обавезном да испуни свој задатак до краја: Њемачка тренутно председава ЕУ и ту има још много посла око осетљивог питања заједничког средњорочног буџета Уније. А њемачка канцеларка жели нешто да остави за собом: а избори у Њемачкој су следеће године и њена политичка каријера се ближи крају.

И француски предсједник Макрон мисли на изборе: то ће бити 2022. Његова популарност, међутим, упорно пада. Ту су и протести „жутих прслука“, његова реформа пензионог система, а сад и пандемија, која је тешко погодила француску привреду. Зато је Макрону важно да својим бирачима покаже да је Берлин на његовој страни.

Европљане на слогу нагоне и збивања на њеним источним границама.

И по том питању је истакнута солидарност ЕУ с демонстрантимна у Белорусији, баш као што су понудили сваку помоћ руском критичару Кремља, Алексеју Наваљнију који лежи у коми након што је могуће отрован.

Али на питање новинара о познатим разликама у ставовима Берлина и Париза, ни гошћа ни домаћин нису хтели готово ништа да кажу: има различитих путева до истог циља, а „ми смо сасвим различитих карактера и лијепо је што је драги Бог створио људе да буду различити.“ Тако је то Меркелова објаснила ријетким акредитованим новинарима на сунчаној тераси с погледом на Медитеран.

Мирис барута чак и с ове пучине

Па и Средоземно море које окружује Фор Дебрегансон носи нове кризе и опасности. Далеко иза пучине, на истоку Медитерана, према Грчкој и Кипру, и Француска је послала своје ратне бродове због спора с Турском око тамошњих подморских налазишта гаса. Макрон је и иначе отворени критичар политике турског предсједника Ердогана, Њемачка ту радије дјелује дипломатским каналима.

А ту је онда и пуч у Малију, при чему је њемачка канцеларка у разговору с француским предсједником рекла да је тамошња ситуација „велики терет“ и за Париз. На отворено питање новинара да ли Макрон, посебно у случају Малија, жели већу војну помоћ Њемачке, он је дипломатски одговорио: свако мора да користи оно у чему је најјачи.

А онда су новинари замољени да напусте терасу, и већ је био постављен сто за домаћина и гошће из Берлина. Сунце сја, море бљешти, кувари француског предсједника сигурно су спремили посластице.

Има још много озбиљних тема о којима би тек требало да поразговарају Емануел Макрон и Ангела Меркел.

(ДW)