"Православни атеиста и персона нон грата у ЕУ"

Предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко посљедњих недјељу дана је у жижи свјетске јавности. Наиме, пошто је прошле недјеље освојио више од 80 одсто гласова на предсједничким изборима и тако осигурао шести мандат као први човјек те земље, државом су се раширили масовни протести.

Свијет 18.08.2020 | 07:28

Након што су саопштени резултати избора, незадовољни грађани су похитали на улице Минска и других градова у Бјелорусији како би исказали своје незадовољство. Наиме, они сматрају да избори нису били слободни, те да је Лукашенко наводно лажирао резултате.

У оцјени да избори нису легитимни се слаже и Европска унија, која је недавно саопштила да не признаје резултате. Такође, ЕУ је најавила да ће увести и санкције Бјелорусији због "неслободних избора као и бруталног опхођења полиције према демонстрантима".

Лукашенко, међутим, сматра да су избори били легални те ово све види као притисак запада и жеља НАТО да се Бјелорусија потлачи. Неки га сматрају диктатором, неки мисле да је чувар слободе и опотентном западне политичке хегемоније.

Због свега су водеће политичке странке Европског парламента у заједничкој изјави прогласиле предсједника Бјелорусије Александра Лукашенка за непожељног.

"Предсједнички избори 9. августа у Бјелорусији нису били ни слободни ни поштени. Вјеродостојни извјештаји доказују побједу Светлане Тихановске. Због тога не признајемо Александра Лукашенка за изабраног предсједника и сматрамо га персона нон грата у Европској унији. Придружујемо се бјелоруском народу у његовом захтјеву за новим и слободним изборима", наводи се у заједничкој изјави европарламентараца.

Долазак на власт

Лукашенко је 1994. године изашао на предсједниче изборе као један од кандидата. Освојивши 45 одсто гласова, постао је први човјек Бјелорусије и тако отпочео "лидерски стаж" који траје већ 26 година без престанка.

Убрзо пошто је постао предсједник, Лукашенко је одржао говор пред руском Думом и позвао је на формирање новог савеза словенских земаља, те је 1999. године формирана Унија Русије и Бјелорусије.

Од љубави до "нетрпељивости" према Путину 

Како тврде познаваоци прилика, Лукашенко је имао присан однос са предсједником Русије Владимиром Путином. Бјелорусија је важила за великог савезника и пријатеља Москве, али су се ствари искомпликовале 2017. године.

Наиме, како су тада писали медији, Путину су дојадиле Лукашенкове игрице у којима се истовремено представља као први руски савезник и то дебело наплаћује ниским цијенама нафте и плина, а са друге стране шеретски намигује западу у наговјештају да би и са њима могао доћи до неког договора.

Званични Минск је подсјећања ради 2016. године оштро протестовао пошто је Бјелорусији стигао рачун за дуговања за плин који је износио око 517 милиона евра.

Москва је на то одговорила тако што је укинула тада снабдијевање сирове нафта, а Лукашенко је у знак протеста тада повукао Бјелорусију из економског савеза на челу са Русијом.

Неки сматрају да је то био почетак краја присних односа два лидера.

"Инцидент" на паради у Москви 

Потврда о затегнутим односима стигла је у јуну ове године на обиљежавању 75 година од побједе над фашизмом у Другом свјетском рату у Москви. Наиме, након дефилеа на Црвеном тргу услиједило је полагање цвијећа на Споменик незнаном јунаку, али је том приликом предсједник Бјелорусије учинио нешто што је, рекло би се, разљутило првог човјека Русије.

Послије приказа наоружања, високе званице руског предсједника Владимира Путина кренуле су ка Споменику гдје су застали да се сви окупе и у формацији крену да положе цвијеће.

У средини је тада стајао предсједник Путин, а са његове десне стране требало је да стоји колега из Бјелорусије Александар Лукашенко.

Међутим, Лукашенко је прошао поред Путина и помјерио формацију како би стајао крај предсједника Казахстана. Овај гаф Лукашенка није прошао незапажено, што се дало примијетити по Путиновом изразу лица.

Наводно се Лукашенко "светио због сина", јер се Путин није руковао са Лукашенковим сином Николајем када је поздрављао ветеране Другог свјетског рата.

Лукашенко, корона и завјера свјетских сила ж

Налет корона вируса не попушта и даље. Према посљедњим подацима, у свијету је више од 21,3 милиона људи обољело, а више од 773.000 људи преминуло је од овог вируса. Међутим, Лукашенко у најмању руку није признавао да корона вирус уопште постоји, већ да је то покушај свјетских сила да преобликују свијет по сопственом нахођењу.

"Зар немате утисак да свјетске силе желе да преобликују свјетски поредак уз помоћ ове такозване психозе корона вируса, укључујући ширење инфодемије", упитао је почетком априла Лукашенко.

Он је подсјетио и на приједлог Уједињених нација да се одштампа новац у висини од 10 одсто од свјетског БДП за борбу против економских посљедица корона вируса.

"То је празан новац. Амерички долар наставља да губи вриједност као такав. Ко ће добити те хиљаде милијарди, код кога ће оне завршити? Зар то неће довести до тога да богати постану још богатији, а сиромашни, још сиромашнији? Хоће", поручио је тада Лукашенко и истакао да је још тада био забринут за будућност његове земље.

"Сви говоре: Након пандемије, свијет ће бити другачији, и сагласан сам са тим, али гдје ће бити наше мјесто у овом новом свијету? То је главно питање за мене, не ова коронапсихоза, не инфодемија", нагласио је Лукашенко који је одбио да уведе затварање државе и увођење карантина као мјере против ширења корона вируса.

Крајем јула је казао да је побиједио "корону на ногама", односно да није имао никаквих симптома.

"Боље бити диктатор него геј" 

Лукашенко се 1995. године нашао на удару јавности послије изјаве на основу које су људи сматрали да хвали Адолфа Хитлера.

"Историја Њемачке је копија историје Бјелорусије. Њемачка се подигла из рушевина захваљујући чврстом ауторитету и није све лоше што има везе са Хитлером. Ред у Немачкој еволуирао је вијековима и свој врх је достигао под Хитлером", казао је тада Лукашенко.

Лидер Бјелорусије је такође привукао пажњу јавности и 2007. године говорећи о лошем стању у граду Бабрујск. Наиме, у радио програму уживо казао је да је то "јеврејски град, и да Јевреји тамо не маре за мјесто гдје живе".

"Претворили су Бабрујск у свињац. Погледаје Израел, био сам тамо и видио сам сопственим очима... Молим Јевреје који имају новац да се врате у Бабрујск", казао је тада Лукашенко.

Такође, 2012. године изазвао је гњев њемачке јавности. Наиме, тадашњи министар спољних послова Њемачке Гвидо Вестервеле позвао је на самиту у Бриселу да се уведу санкције које би утицале на Лукашенка да не крши људска права у Бјелорусији.

Лукашенко је тада рекао да је боље "бити диктатор него геј", пошто га је Вестервеле назвао "посљедњим диктатором у Европи".

Не живи са женом, има ванбрачног сина Николаја 

Лукашенко је 1975. године оженио Галину Желнерович, иначе дјевојку коју је упознао још у средњој школи. Касније у току те године, добио је сина Виктора. Постаје отац по други пут 1980. године, када су Галина и он добили сина Димитрија. Иако су и даље у браку, Галина живи одвојено у породичној кући у селу близу града Шклов, а наводно не живе заједно од када је Лукашенко постао предсједник.

Према писању свјетских медија, Лукашенко је 2004. године добио сина Николаја. Иако никада то није званично потврђено, сумња се да је мајка дјетета Ирина Абелскаја, његова докторка са којом је наводно у вези.

Неки познаваоци прилика сматрају да би Николај требало да буде насљедник функције предсједника. Лукашенко је то демантовао, рекавши да неће остати на власти наредних 30 година када би Николај могао да изађе на предсједничке изборе и наслиједи га.

Лукашенко је велики обожавалац фудбала и хокеја, одбија да користи модерне геџете као што су иПад и иПхоне, а себе декларише као "православног атеисту".

(Телеграф)