За годину дана нестало 73.000 радних мјеста

Само за годину дана, од краја јуна прошле до краја јуна ове године, број запослених у Хрватској смањио се за више од 73.000.

Регион 17.08.2020 | 21:19

Број незапослених скочио је на више од 150.000, што је незапамћен ниво незапослености у Хрватској, пише портал Индекс.

Смањење броја запослених и скок броја незапослених директне су посљедице корона кризе, која је обиљежила ову годину.

У Хрватској је, према подацима ДЗС, крајем јуна било запослено 1.512.452 људи. То је 73.021, или 4,6 одсто, мање него крајем јуна прошле године, када је у Хрватској, према коначним подацима државне статистике, било запослено укупно 1.585.473 људи.

Другим ријечима, готово сваки 20. грађанин који је средином прошле године радио, сада више не ради, а број запослених у том периоду смањио се отприлике за број становника Задра.

Истовремено, број незапослених знатно је порастао. Наиме, крајем јуна прошле године без посла је, према коначним подацима државне статистике, било 114.498 грађана, а годину касније 150.651, што је скок за готово трећину.

Требало би имати на уму да је овде ријеч о укупном броју незапослених: стваран број људи који су у корона кризи остали без посла већи је него што то на први поглед изгледа и досеже око 50.000, али како су поједине дјелатности чак и у кризним условима запошљавале, укупан раст броја незапослених на крају је ипак мањи.

Осим тога, упозоравају економисти, дио људи који су остали без посла и не пријављује се на берзу рада.

– Ту говоримо о синдрому обесхрабрених радника који је у Хрватској од раније познат. Дио људи који је остао без посла једноставно не вјерује да ће преко берзе рада наћи нови посао, па се и не пријављује – објашњава за Индекс Данијел Нестић из загребачког Економског института.

Како год се развијала ситуација, јасно је да Хрватску на тржишту рада у наставку године чека наставак раста незапослености, дио економиста каже и да би број од 200.000 незапослених на крају године изгледао оптимистично.

Већ и званични податак да је за годину дана више од 2.000 хрватских предузећа морало да стави кључ у браву довољно говори о озбиљности ситуације.

Кретања на тржишту рада у наставку године зависиће од епидемиолошке ситуације, али и од одговора хрватских власти на тај изазов како би помогла економији да се одржи изнад воде.

На крају, закључују економисти, зависиће и о дубини амбиса у који је земљу гурнула корона криза, а чије би размјере требало да буду ускоро видљиве.

(Тањуг)