Цвјета црно тржиште: Нелегална свака друга цигарета

Црно тржиште духана у Босни и Херцеговини све је веће, а у прилог томе иде и чињеница да, иако није смањен број пушача, приходи од акциза на дуван и дуванске прерађевине драстично падају, па је тако у првих седам мјесеци ове године прикупљено "свега" 441 милион КМ, док је у истом периоду прошле године по основу акциза прикупљено 535 милиона КМ.

- У посљедњих неколико година, због значајног повећања пореског оптерећења на дуван и цигарете, евидентиран је пад броја издатих акцизних маркица. Нажалост, није дошло до смањења пушења у БиХ, већ је порасла вриједност тзв. црног тржишта, рекао је Ратко Ковачевић, начелник Одјељења за комуникације УИО, извијестиле су Независне.

Из ових разлога и због чињенице да расте црно тржиште, УИО, заједно са Удружењем економиста СWОТ, покренуо је акцију "Стоп шверцу" са посебним акцентом на духан, јер по неким истраживањима, у овом тренутку је више него свака друга цигарета на тржишту нелегална с обзиром на то да је у посљедњих десет година легална продаја цигарета пала са 500 на 200 милиона кутија.

Као разлог због којег у БиХ у посљедњих неколико година драстично расте црно тржиште, економисти наводе раст акциза, истичући да је у БиХ раст акциза на духан најбржи у Европи те да су од 2013. до 2019. године акцизе нарасле више од 50 одсто.

Такође, наглашавају да БиХ у овом тренутку има највећи удио пореза у малопродајној цијени цигарета у Европи, јер укупни порези чине 91 одсто цијене цигарета, а саме акцизе 77 одсто.

- Повећање акциза и осталих намета на цигарете и производе од духана су тренд који је присутан не само код нас, а циљ је смањење пушења, међутим у протеклом периоду повећање акциза у БиХ није у складу са потрошачком моћи, због чега се становништво снабдијева из црних канала, рекао је за Независне" Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста СWОТ, додајући да је једно од рјешења усклађивање раста акциза са потрошачком моћи становништва и строжа контрола црног тржишта.

Наглашава да усклађивање акциза на цигарете са оним у Европској унији није постигнут циљ, односно мањи број пушача, већ да се може рећи да је чак дошло и до погоршања ситуације у здравственом смислу, јер се конзумирају цигарете и дуван сумњивог квалитета.

Оно што је занимљиво јесте да је БиХ већ достигла прописани законски минимум од 90 еура на 1.000 комада, иако је још далеко од чланства у ЕУ, а неким земљама било је потребно чак и пет година од уласка у ЕУ да достигну тај ниво. У овом тренутку становници БиХ у цијелој Европи плаћају најскупље цигарете у односу на стандард, јер примјера ради, за легалну кутију цигарета треба им 25 одсто од дневно расположивог дохотка, док, рецимо, Словенцима треба 11 одсто, Италијанима 10 одсто, Нијемцима 9 одсто, Аустријанцима 7 одсто…

Колико је раст цијена цигарета у БиХ био велик, можда најбоље говори податак да је, рецимо, 2009. године, када је просјечна плата у БиХ била 750 КМ, најнижа цијена кутије цигарета била 1 КМ, а да је у 2019. години на просјечну плату од 950 КМ најнижа цијена кутије цигарета износила 4,9 КМ.

У Бритисх Америцан Тобаццоу (БАТ), лидеру на тржишту духана и цигарета, кажу да се ради о горућем проблему те да се надају да ће кампања Стоп шверцу подићи свијест грађана те пословних и јавних субјеката о негативном утицају илегалне трговине на привреду и буџет.

- Осим значајних губитака у државном буџету, шверцом истовремено губе и предузетници, од произвођача, дистрибутера до малопродајних субјеката, па тако свједочимо затварању творница и пропадању појединих трговачких друштава”, казали су нам у БАТ-у истичући да пореска политика која се односи на велике

(Индикатор)