Идентитет Срба се топи од стварања Југославије

- Владимир Гаћиновић, идејни вођа Младе Босне, рекао је свом професору на студијама Јовану Скерлићу да Србији не треба Југославија. Он је сматрао да се прво мора створити српска држава на својим етничким просторима. Сви одбори у БиХ су се изјаснили да хоће да се уједине са Србијом, а не са Југославијом. Младобосанци су за ту идеју скоро сви дали живот - каже проф. др Радослав Гаћиновић.

Република Српска 16.08.2020 | 18:45

- Сакупио сам и сабрао све познате и непознате чињенице из живота Владимира Гаћиновића, револуционара, оснивача, идејног вође и идеолога Младе Босне.

Описао сам његов узбудљив животни пут од родне Билеће у Херцеговини до смрти у Фрајбургу у Швајцарској. Ово дело је и одговор фалсификаторима историје на многе неистине лансиране у домаћој и светској јавности о Младој Босни и о многим значајним питањима која се тичу српске националне историје са почетка 20. века.

Ово, у разговору за "Новости", каже проф. др Радослав Гаћиновић, аутор монографије "Осветник (Српски револуционар који је променио ток историје)", која је посвећена његовом претку Владимиру Гаћиновићу, а коју је објавио поводом 130 година од рођења чувеног младобосанца.

- Нажалост, има тога много што можда никада неће бити доступно јавности. Многе тајне су младобосанци однели са собом у гроб. Међутим, ја сам темељито истраживао политичке прилике на Балкану на почетку 20. века у којима је живео и деловао један од највећих српских револуционара. Има чињеница у монографији за које ће јавност први пут чути, попут оне да је Владимиров млађи брат Војислав велику Владимирову архиву предао Марку Андрејевичу Натансону у Женеви да је однесе у Русију како не би доспела у руке агентима ЕВИДЕНЦ бироа. Она још увек није доступна научној јавности. Ја сам у овој монографији просто начео неке историјске проблеме, неке сам разрадио, а на неке сам са мог аспекта ставио тачку. У сваком случају, има доста нових чињеница које ће бити од користи истраживачима и свим оним који трагају за истином о овим великим и тешким данима наше историје.

Гледајући са данашњег аспекта, како бисте оценили историјску улогу Младе Босне и Владимира Гаћиновића?

- Млада Босна, омладински ослободилачки покрет са почетка 20. века, оставила је незаобилазну историјску, политиколошку, филозофску и правну тековину, која подсећа на слободу, храброст, достојанство, национализам у најпозитивнијем смислу речи и на све оне највеће европске вредности тог времена. Она је имала најјаснији политички програм, и то: ослобођење - уједињење БиХ са Србијом. Млада Босна није могла јавно да обнародује седиште и адресу имајући у виду да је била тајна револуционарна организација и да је ЕВИДЕНЦ биро био веома моћан и свугде присутан, па би сигурно била спречена свака активност њених чланова. Адреса је била тамо где је боравио њен оснивач и идејни вођа - Владимир Гаћиновић - а мењала се у неким периодима сваког дана.

Како бисте упоредили данашње време и време Младе Босне с почетка 20. века?

- Та се времена не могу упоређивати. Омладина, војска, интелектуалци, културни радници, цео народ на почетку 20. века су били одлучни и привржени својој отаџбини и спремни за борбу. Тада је био у највећој мери изграђен национално идентитет. Слобода је била светиња и за слободу је свако ишао са поносом да се бори. С настанком Југославије српски национални идентитет се почео топити и тако се разграђивао читави минули век. Људи се лако одричу делова своје територије, писма, цркве...

Има ли неких сличности?

- Сличности су што смо и данас као и тада под сталном претњом западних сила, разним ултиматумима, увредама и понижењима. Светска јавност ћути пред страшним погромом Срба у Хрватској, БиХ, помажу у отимању Косова и Метохије, а најочигледнији вид страшног насиља је НАТО агресија против Срба и ко зна шта нам још спремају. Данашња ситуација у неким приликама помало подсећа на ону с почетка века, упозорава и забрињава.

Ваш предак Владимир био је против Југославије, на то је гладао као на "кварење српског вина хрватском водом".

- Сви радови Владимира Гаћиновића , посебно "Смрт једног хероја", "Крик очајника" и "Онима који долазе", одишу српском националном идејом. Он се дружио са највећим умовима тога времена и разумео је многе геополитичке турбуленције на Балкану, које други нису. Он је свом млађем брату Војиславу једном приликом рекао да Србији прети дугорочно велика опасност од Југославије о којој су тада маштали и велики српски интелектуалци. Свом професору на студијама Јовану Скерлићу је рекао да Србији не треба Југославија. Он је сматрао да се прво мора створити српска држава на својим етничким просторима. Сви одбори у БиХ су се изјаснили да хоће да се уједине са Србијом, а не са Југославијом. Младобосанци су за ту идеју скоро сви дали живот.

Како данас породица Гаћиновић гледа на свог славног претка?

- Са највећим поштовањем односимо се према лику и делу свог славног претка Владимира. Његово дело све у породици подсећа да су национално опредељење, професионализам, самокритичност, одговорност и велики осећај родољубља просто смисао постојања. Ја са великим поносом истичем да је Владимир Гаћиновић био и остао један од угаоних каменова српства у стилу симболике његовог споменика који се као стражар уздиже између поносних херцеговачких брда. Владимир је широм света на најбољи могући начин представљао своју родну Билећу, Херцеговину и српство у целини и он ће за породицу и за многе Србе остати вечно светионик.

(Новости)