Да ли ће сукоб са црквом пољуљати Милову доминацију?

У Црној Гори се 30. августа одржавају парламентарни избори на којима партија Мила Ђукановића жели да продужи тридесетогодишњу владавину. Опозиција се узда у то да су протести због црквеног закона ослабили моћ власти.

Регион 10.08.2020 | 10:55

Грађани Црне Горе 30. августа излазе на једанаесте парламентарне изборе од пада комунизма и пете од обнове независности 2006. године. За разлику од других држава Балкана, које су током последњих 30 година искусиле  једну или више смена власти, Црна Гора остаје једина земља у овом делу Европе која има вишедеценијску доминацију једне странке – Демократске партије социјалиста (ДПС) и њеног лидера, председника државе Мила Ђукановића.  

Ко су главни играчи на изборима?

ДПС на изборе иде самостално а касније се узда у подршку мање владајуће партије Социјалдемократа (СД) и мањинских странака Бошњака, Албанаца и Хрвата, које су њихови традиционални партнери. Листу најјаче странке предводи актуелни премијер Душко Марковић. На супротној страни су четири опозициона блока и то двије веће коалиције, једна окупљена око доминантно просрпског Демократског фронта и друга коју предводе Демократе те процрногорске Социјалдемократска партија (СДП) и УРА.

Избори се одржавају у јеку епидемије коронавируса, али и након великог сукоба власти и Српске православне цркве (СПЦ) у Црној Гори око спорног Закона о слободи вероисповести, који је довео до вишемесечних протестних литија СПЦ по улицама црногорских градова, а које је подржао највећи део опозиције, али и огроман број грађана. Из ДПС-а су већ поручили да су ови избори поново судбински и да се на њима брани суверенитет Црне Горе од великосрпског национализма оличеног и у СПЦ, док и у опозицији тврде да су избори судбински – али за одбрану цркве и њених светиња.

Политички аналитичар Борис Марић каже за ДW да ће резултат избора зависити од више фактора међу којима је и излазност, за коју очекује да ће бити мања због епидемије. До сада је, по правилу, мања излазност омогућавала лагане победе ДПС-у, али када је била преко 70 одсто, власт би побеђивала, али с малом разликом и опозиција је имала неку шансу. 

„И овог пута имаћемо малу разлику за једну страну“, тврди Марић.

С друге стране, новинарка политичке редакције листа Вијести Биљана Матијашевић сматра да веће шансе за победу има власт јер, како каже, обилато користи институционалну предност и државне ресурсе злоупотребљава у изборне сврхе, па тако званичници, предвођени премијером Марковићем, посљедњих дана отварају све што се може отворити.

„Значајна предност за власт је и контрола над бирачким списком у којем, према анализама, има 'фантома', па је омогућено гласање значајном броју људи који одавно не живе у Црној Гори“, каже Матијашевић за ДW.

И она, попут Марића, верује да ће коначан резултат доста зависити од излазности, јер ће неки гласачи због страха од корона-вируса остати кућама.

„Ипак, то ће махом бити гласачи опозиције и неопредијељени јер бирачи ДПС-а су већином дисциплиновани, односно за сваког њиховог гласача је задужен неко из изборног штаба, да га опомене кад и за кога треба да гласа. Такође, ДПС ће поново користити опробане методе као што су застрашивање, обећања, поделе помоћи“, каже Матијашевић.

Марић има нешто другачије мишљење.

„Верујем да ДПС неће успети да изведе баш све своје бираче. Ту пре свега мислим на гласаче из дијаспоре, јер су и даље затворене неке границе због вируса, затим старије становништво које се боји заразе, те део бирача који је разочаран сукобом са црквом. Иако се ту ради о неколико процената, то може бити важно за крајњи резултат“, каже Марић.

Фактор литија

Марић упозорава и да ће резултат итекако зависити од тога колико ће ДПС санирати политичку штету коју је имао због литија против Закона о слободи вероисповести.

„Велики део народа лоше је реаговао на тај закон и то је за ДПС једна нова ситуација коју морају да амортизују и реше, јер су због тога изгубили део бирачког тијела. ДФ и Демократе са својим партнерима, према неким истраживањима, заједно имају око 40 одсто. Тај блок се укрупнио до те мере да не може бити расипања гласова на тој страни и они ће извући из себе максимум у датим околностима. С друге стране, ДПС је сам увек био на 40 одсто, али је вероватно изгубио неколико процената због литија. Ипак, с њима традиционално иду мањинске странке и то је још неколико процената. Тако да би коначан исход могао да зависи од резултата грађанских партија СДП-а и УРЕ. Ако обе уђу у парламент, мислим да ће ДПС-у бити теже да задржи власт, али ако нека остане испод цензуса од три одсто, шансе им се повећавају“, сматра Марић.

И Матијашевић сматра да значајан број бирача ДПС-а не подржава Закон о слободи вероисповести, али је сада питање да ли ће превладати њихово незадовољство или страх од губитка свог или радног места некога од чланова породице.

„Мислим да ће свакако резултат ДПС-а бити слабији него на претходним изборима“, каже она, додајући да су литије ојачале коалицију око ДФ-а, тако да ће неопредељени бирачи, који су и верници, сада дати глас ДФ-у, који ће традиционално добити и „српске“ гласове. Бољи резултат предвиђа и Демократама.

С друге стране, Марић каже да ДПС никада не треба потцјењивати.

„Иако ће 'енергија литија' допринијети већој мобилизацији опозиционих бирача, ДПС је доминантна црногорска партија, која држи под контролом државне институције и већ се види да се у кампањи не либе од максималне злоупотребе државних ресурса. То ће бити адут на који ће играти, како би максимално надомјестили штету од литија“, сматра Марић.

Да ли ће опозиција, ако изгуби, признати пораз?

Опозиција је ушла у изборну трку иако је дуго претила бојкотом тврдећи да су услови за изборе непоштени и да дају велику предност ДПС-у. Након прошлих избора, нису честитали власти на победи нити признали резултате.

"Нереално је очекивати да ће ови избори бити фер, имајући у виду литије, неуспешну реформу изборног законодавства, коришћење корона-вируса за забрану окупљања, хапшења због наводног кршења мера против заразе“, сматра Матијашевић. Она каже и да власт нетранспарентно троши новац из буџетске резерве и одбија да уклони „фантоме“ из бирачког списка.

С друге стране, Марић каже да је опозиција имала четири године да дође до фер услова за изборе, али они никад нису понудили заједничку стратегију.

„Парцијално су и на крају неуспешно преговарали с влашћу, претили су бојкотом и сада излазе на изборе иако су, по мом мишљењу, услови гори него 2016. године. Својим пристанком да изађе на изборе, опозиција их је овај пут до краја легитимисала и сва прича о нерегуларности избора неће имати потребну тежину, и ако буде истинита“, закључује Марић. 

Матијашевић, пак, упозорава да ће се Црна Гора, без обзира ко победи на изборима, суочити са великим проблемима због економске кризе услед корона-вируса.

„Мораће да се види како и где набавити новац за сервисирање буџета, како спречити затварање предузећа и губитак радних места, како санирати велике губитке у туризму“, закључује Матијашевић.

(ДW)