Обим размјене БиХ са свијетом мањи за 17 посто

Укупан обим спољнотрговинске размјене Босне и Херцеговине у првом полугодишту ове године износио је 13.289.605.000 КМ и смањен је за 16,96 посто, односно 2,71 милијарди КМ у односу на исти период претходне године.

Босна и Херцеговина 08.08.2020 | 16:47

Укупан обим спољнотрговинске размјене Босне и Херцеговине у првом полугодишту ове године износио је 13.289.605.000 КМ и смањен је за 16,96 посто, односно 2,71 милијарди КМ у односу на исти период претходне године.

Извоз из БиХ је у том периоду био мањи за 15,27 посто, односно 918 милиона КМ, а увоз у БиХ за 17,98 посто, односно 1,79 милијарди КМ.

Укупан салдо спољнотрговинске размјене је смањен за 22 посто и износи -3.096.108.000 КМ. Покривеност увоза извозом је повећана за 3,3 посто и износи 62,2 посто.

Према анализи Сектора за макроекономски систем Спољнотрговинске коморе БиХ (ВТК БиХ), показатељи размјене са свијетом одражавају неповољну слику која је узрокована околностима пандемије корона вируса, а прије свега смањењем извоза на тржишта главних трговинских партнера: Њемачка -8,5 посто (-73 милиона КМ); Хрватска -5,5 посто (-41 милиона КМ); Србија -17 посто (-113 милиона КМ); Аустрија -11,1 посто (-61 милион КМ); Италија -34,6 посто (-245 милиона КМ), те смањењем извоза на сва остала тржишта осим на тржиште Швајцарске.

Смањење увоза у БиХ, додају из СТК, узроковано је стагнацијом размјене у овом периоду, односно смањеном укупном домаћом потражњом и потрошњом, те смањењем цијена нафте и нафтних деривата. Увоз је такође смањен из готово свих земаља, главних трговинских партнера: Хрватска -20,4 посто (-347 милиона КМ); Србија -10,3 посто (-135 милиона КМ); Њемачка -16,4 посто (-145 милиона КМ); Словенија -18,7 посто (-168 милиона КМ), те Италија -22,7 посто (-195 милиона КМ).

Суфицит и даље остварујемо са Њемачком и Аустријом, а највећи обим размјене остварен је са Хрватском, Србијом, Њемачком, Словенијом, Италијом итд.

Економија Босне и Херцеговине је већ у марту била суочена са падом производње и спољнотрговинске размјене услијед затварања граница земаља у региону и земаља ЕУ према региону. Према прогнозама ММФ-а, како додају из СТКБиХ, пад БДП-а у Еврозони у текућој години биће 8,7 посто, што је много више од прогноза на почетку пандемије. Вијеће ЕЦБ-а је донијело одлуку о успостављању нове линије монетарне интервенције под називом Пандемиц Емерганцy Пурцхасе Програм (ПСПП) која има за циљ подизање ликвидности банкарског система, те је умирила финансијска тржишта Еврозоне.

– Међутим, будућност је неизвјесна, а БиХ као извозно оријентисана и увозно овисна земља, нема систем који би је заштитио од спољних утицаја, те је тешко прогнозирати опоравак бх. тржишта без анализе догађаја на глобалној економској сцени. Уколико не би било најављеног другог вала пандемије те границе остану отворене, БиХ би већ сљедеће године могла да очекује благи опоравак – сматрају у СТКБиХ.

Напомињу да стабилност и раст економије зависи увелико о главним трговинским партнерима, првенствено ЕУ, а затим земаља ЦЕФТА-е.

(Фена)