Апел није уродио плодом: Бразде су остале исте

Апели да се ове године због ситуације изазване вирусом корона масовно засију обрадиве површине у БиХ имали су мале учинке, јер су бразде тек нешто дуже у односу на прољеће 2019.

Република Српска 07.08.2020 | 07:10

Површина под пшеницом је, рецимо, повећана за свега око два процента (са 66.588 на 67.978 хектара). Раж је посијана на 3.553 хектара, што је чак и мање него лани, када је под овом житарицом било 3.630 ха.

Незнатно повећање у засијаним површинама забиљежено је и кад су у питању јечам, зоб те кукуруз, показују подаци Агенције за статистику БиХ.

Хељда је забиљежила драстичан пад у засијаним површинама: протеклог прољећа засијано је 950 хектара овог жита, а у 2019. години чак 1.333 ха.

Када је у питању индустријско биље, најбољи резултати су постигнути у сјетви соје, која је прошле године засијана на површини од 8.884 ха, а у прољеће 2020. засијано је 13.575 хектара. Површина под уљаном репицом је за тек неколико процената већа у односу на 2019.

Пољопривредници нису у протеклој прољећној сјетви сијали много више поврћа него прошле године. Мршаво повећање забиљежено је када говоримо о, примјера ради, кромпиру, грашку, пасуљу, купусу, краставцу, зеленој салати и бројним другим повртарским културама.

Нису се земљорадници прославили ни кад је ријеч о јагодичастом воћу... У прољеће 2019. засађен је 1.301 хектар јагода, а у прољеће ове године 1.366 хектара, што је за неколико процената више.

Није оваква статистика изненадила Драгана Павловића, предсједника Сељачког савеза ФБиХ, који истиче да се тако нешто могло и очекивати.

"Ми немамо људе да бисмо засијали веће површине. И прије короне годинама је демографска слика у БиХ била катастрофална. Да смо игром случаја и успјели засијати доста више, шта би се десило? Имамо ионако вишка на тржишту. Не можемо продати лубеницу, кромпир, ништа... Док не заштитимо домаћу производњу немамо шансе на тржишту", рекао је Павловић у изјави за "Независне новине".

На тржишне вишкове упозорава и Бранко Мастало, предсједник Удружења повртара Републике Српске, који тврди да, када је о Српској ријеч, статистика не показује тачно стање.

"Ми имамо више засијаног поврћа, али имамо и поврћа у изобиљу које се не може продати. Велика је понуда, а мала потражња. Нема весеља, не раде ресторани као раније, нема извоза. Купус се заорава. Имате на једној хрпи два-три вагона краставаца и власник чека хоће ли га продати за који дан. Ако се то не деси, биће згрнут у Врбас", тврди Мастало.

Из Владе РС јуче је саопштено да ће, у циљу стабилизације тржишта и заштите домаће производње, из Компензационог фонда РС бити обезбијеђена 2.000.000 КМ за финансирање интервентног откупа тржишних вишкова произведеног поврћа у РС.

"Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у 2020. години под повртарским културама је засијано око 1.000 ха обрадивих површина више него претходне године, а с обзиром на повољне агроеколошке услове за раст и развој повртарских култура забиљежен је повећан принос, а самим тим појавили су се и тржишни вишкови поврћа", саопштено је из Владе РС.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да ће Влада из средстава Компензационог фонда обезбиједити откуп 11 тона поврћа.

Након сједнице Управног одбора Компензационог фонда, Вишковић је рекао да ће прерађивачима попут "Саве" Семберија, "Витаминке" и других Влада суфинансирати откуп поврћа са 10 фенинга по килограму.

"Ово се не односи на количине које су раније уговорене. Морам истаћи да се 'Сава' укључила са додатних осам тона поврћа. Ако осим ових 11 тона буде још вишкова поврћа имамо привредне субјекте који су спремни да уз нашу помоћ одређене количине извезу на тржиште у окружењу", рекао је Вишковић.

(Независне новине)