Српска: До краја године - закон о мобингу

До краја ове године, а можда и раније, Српска ће коначно добити закон о заштити од узнемиравања на раду, потврдили су за "Независне новине" из Савеза синдиката РС.

Република Српска 06.08.2020 | 07:57

Документ је упућен Влади РС, која треба да утврди нацрт, након чега ће услиједити јавне расправе па израда приједлога и потом усвајање тог закона.

У овом документу наведено је да је узнемиравање на раду свако понашање према раднику, групи радника или послодавцу које може нанијети штету физичке, психичке или сексуалне природе.

"Узнемиравање на раду може бити једнократно или континуирано, активно или пасивно поступање између радника или између радника и претпостављених, радника над претпостављеним или од стране трећих лица с којима радник долази у контакт у обављању својих послова. Узнемиравањем на раду сматра се и подстицање, издавање налога или навођење других на узнемиравање", пише у овом документу.

СТРАХ И БОЛ: Како се додаје, узнемиравање на раду које може нанијети штету физичке природе представља сваки физички напад на радника, независно од тога да ли је наступила повреда, а који је проузроковао страх, бол, понижавајуће или увредљиво окружење за радника.

Узнемиравање на раду које може нанијети штету психичке природе је, истиче се, свако понашање према раднику којим се угрожава достојанство, част и углед радника, лични и професионални интегритет, а које може нанијети штету физичком или менталном здрављу или компромитовати радника.

"Узнемиравање на раду које може нанијети штету сексуалне природе је свако нежељено вербално, невербално или физичко понашање полне природе којим се угрожава достојанство радника, а може узроковати застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће или увредљиво окружење за радника", истиче се у овом законском рјешењу.

Радник који сматра да је изложен тортури има право да поднесе захтјев за заштиту код послодавца у року од 30 дана од дана када је посљедњи пут узнемираван.

ТУЖБА: Поступак за заштиту од узнемиравања на раду остварује се код послодавца, Агенције за мирно рјешавање радних спорова, органа надлежног за инспекцијски надзор и надлежног суда.

Радник који сматра да је претрпио узнемиравање може да поднесе приједлог за мирно рјешавање спора Агенцији или да подигне тужбу уколико се поступак код послодавца обустави без закљученог споразума.

Горан Станковић, генерални секретар Савеза синдиката РС, подсјећа да има седам-осам година како су иницирали доношење закона о мобингу, односно спречавању узнемиравања на раду јер су, како додаје, имали бројне приговоре, односно притужбе радника да се над њима врши мобинг.

Како је истакао, тај закон је био усаглашен на радним групама, те је ушао и у скупштинску процедуру, али је 2013. повучен, пред само усвајање, јер није прошао на одређеним скупштинским одборима.

ОЧЕКИВАЊА: То питање су потом синдикалци актуелизовали, било је и кашњења због дешавања у вези са вирусом корона, али би овај закон коначно требао да угледа свјетло дана.

"Ми очекујемо да ће у трећем кварталу тај посао бити завршен, а најкасније до краја године. Углавном, до краја године сигурно ће Република Српска имати то ново законско рјешење. Биће то први пут у нашој историји да имамо закон о спречавању узнемиравања на радном мјесту", рекао је Станковић за "Независне новине".

Пословна заједница на овај закон нема примједбе. Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца РС, истиче да је текст овог закона усаглашен.

"И Синдикат и ми смо прихватили такав закон. Сматрамо да се у приватном сектору ништа неће промијенити. Тај закон је, по нама, више усмјерен на дешавања у јавном сектору. Ја никад не дозвољавам никоме да малтретира радника, зато што ми радник треба", рекао је Тривић за "Независне новине".

РАДЊАМА УЗНЕМИРАВАЊА НА РАДУ СМАТРАЈУ СЕ

• физичко насиље или пријетња физичким насиљем
• вербално нападање, обраћање уз вику, пријетњу или вријеђање
• непримјерено јавно коментарисање личних својстава и особина радника
• упућивање вулгарних коментара
• неоправдано искључивање радника из радних процеса и процеса доношења одлука
• неоправдано ускраћивање неопходних информација, намјерно давање погрешних информација или упутстава у вези с радом или радним процесима
• постављање неадекватно кратких рокова за извршење посла или неосновано преоптерећавање радника радним задацима
• додјељивање неадекватних послова у континуитету који нису у складу са стручном спремом и способностима радника, осим у случајевима и на начин утврђен прописима који уређују радне односе
• неосновано кажњавање или ускраћивање остваривања права по основу раду
• друге радње које имају за циљ или представљају угрожавање достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља и положаја радника, које изазивају страх или стварају непријатељско, деградирајуће, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршавају услове рада или доводе до тога да се радник изолује или наведе да на сопствену иницијативу прекине радни однос, односно откаже уговор о раду или други уговор.

(Незавине новине)