Убиство Давида – Медијски јатаци убица

Прошло је 800 дана од када је на ушћу рјечице Црквене у Врбас пронађено беживотно тијело давдесетједногодишњег студента Давида Драгичевића. Међутим, до данас истрага о овом гнусном злочину тапка у мјесту, а из надлежног тужилаштва нуде само један одговор: Истрага је у току.

Република Српска 05.08.2020 | 12:54

Одмах након што је пронађено Давидово тијело, у Бањалуци је отпочело окупљање грађана који су пружали и још увијек пружају подршку Давидовим родитељима у настојању да убице буду приведене лицу правде.  Окупљања су прерасла у масован покрет из кога је настала неформална група грађана “Правда за Давида” коју је на Фацебоок-у подржало преко 300.000 људи.

Убиство Давида Драгићевића, односно покрет „Правда за Давида“, од самог почетка је привукао до тада невиђену медијску пажњу, не само у земљи него и широм свијета.

Овдашњи медји су, ипак, од почетка заузели два оштро подијељена приступа овим дешавањима.

Док су једни настојали објективно и правовремено информисати о самом случају, медји под контролом власти ентитета Република Српска, су пречесто газили све професионалне стадарде, па и етичке норме, скрећу ћи пажњу јавности са случаја неразјашњеног убиства и грађанског бунта који се развијао.

Поражавајуће је да су у томе најпрљавију улогу одграала Радио телевизија Републике Српске, „јавни сервис“ финасиран из претпалате грађана, чиме сноси додатну обавезу објектинног, непристрасног информисања. У занемеривању свих профеисоналних норми, за РТРСом није заосстајала ни агенција СРНА, а у стопу су их пратили и Алтернативна телевизија (АТВ), и други власти блиски медији…

Злочин и спинови

Тијело Давида Драгичевића, пронађено је 6 дана након што је 18. марта пријављн његов нестанак. У међувремену су, зајдно са родитељим, у потрагу за несталим младићем. кренули бројни грађани.

Само два дана послије одржана је конференција за медије МУП-а РС, на којој је говорио Дарко Илић, начелник Управе за организовани криминал МУП-а РС и Жељко Каран, патолог, директор Завода за судску медицину РС.

Појављивање патолога на конференцији за новинаре заједно са представницима полиције, био је нонсен који досад није забиљежен у пракси.

Речено је да истрага указује да се у случају смрти Давида Драгичевића ради о “задесу”, те да је он вјероватно паоу ријеку Црквену која га је потом однијела до ушћа у Врбас, гдје је тијело пронађено. Калкулисало се и да је Давид, можда, извршио самоубиство, скоком у рјечицу, која је тако мла, да је, бар код бањалучана, који знају колика је Црквена, то одмах изазвало сумњу.

Мртвог младића су оптужили и да је прије пада или скока у Црквену, извршио пљачку куће, извјесног Ђорђа рађена и из ње однио неке ситнице, које су му наводно пронађене у џеповима.

“Злочин се догодио, смирити се нећу, желим да се кривци пронађу”, поручио је Давидов отац, Давор Драгичевић на скупу на Тргу Крајине 25. марта 2018. на којем се неколико стотина грађана окупило и запалило свијећу за Давида.

Давор Драгичевић је, плачући, рекао да му је циљ да се ником никада не догоди оно што се десило његовом сину.

“Изгубио сам дијете, нећу да га ико више изгуби”, рекао је Давор Драгичевић.

Медији блиски власти, у чему је предњачио РТРС – нису чули овај вапај уцвијељеног оца. Зато су одмах су без имало критичког приступа, пренијели ове информације, прејудицирајући да је случај тиме ријешен.

За разлику од великог дијела јавности, односно медија који су објективно приступили овом случају, новинарима под контролом власти није било чудно то што врх полиције заједно са патологом, уопште одржава прес конференцију због једног „самоубиства“ или „задесне смрти“ и „ситне пљачке“, што до тада, никада није било уобичајено.

„Драгичевић се потукао, опљачкао кућу и скочио у ријеку“, наслов је чланка који је тада објавила новинска агенција СРНА.

Без интересовања за оно што каже Давидова породица СРНА је објавила

„Полиција је утврдила да се Давид Драгичевић /21/ из Бањалуке, чије је тијело пронађено у Врбасу, кобне ноћи, између осталог, потукао са три лица, опљачкао једну кућу и са моста скочио у ријеку, речено је данас на конференцији за новинаре у Бањалуци.“

Оно што је посебно интересантно јесте да новинари медија под контролом власти с друге стране, “Нису примјећивали” да се на централном бањалучком тргу окупљало свакодневно од пар хиљада до 30, 40 хиљада људи. Врли “истраживачки новинари” под уредничком палицом Синише Михаиловића су “знали” и шта је убијени Давид имао у џеповима и гдје је прије смрти појео бурек, а нису знали да се у строгом центру Бања Луке окупљају хиљаде људи и траже истину о Давидовој смрти. Истовремено, на тргу који је од тада међу онима који траже правду назван Давидов трг, смјенивале су се новинарске екипе из читаве Европе и свијета.

Полицијску верзију истине, нису прихватили Давидови родитељи, али ни бројни грађани, који су заједно с њима наредних дана изашли на Трг Крајине, од када почињу масовна окупљања са којих се тражи истина о смрти овог младића. Окупљања су из дана у дан постајала све масовнија, а 21. априла 2018. одржан је масовни скуп „Правде за Давида“, на који су дошли грађани из свих дијелова Босне и Херцеговине.

Скуп је уживо преносила БН телевизија из Бијељине, а пратили су га и многи други медији из земље и региона. За РТРС, скуп неколико хиљада грађана из цијеле земље у центру Бањалуке, је био споредни догађај“.

Полицијски, али и политички врх РС, се међутим ипак под притиском грађана и информација које су упркос  свих опструкција, обишле свијет, све више упадао у „властите“ замке настојећи скрренути пажњу за онога што се дешавало.

Сам Милорад Додик, тада ентитетски предсједник је дошао и на Давидову сахрану, а претходно је заједно са министром унутрашњих послова Драганом Лукачем, посјетио оца страдалог младића у његовој кући.

Сви ови поступци власти, само су изазивали нове контроверзе. Наметало се питање: Зашто је политичарима на челу са Додиком, толико стало до случаја „задесне смрти“ једног младића, кога су уз то на полицијској прес конференцији, али и у дијелу медија под контролом власти, мртвог прогласили „наркоманом“ и „криминалцем“?

Овакве контраверзе примјећивали су независни медији, али они други попут РТРС-а, СРНА-е, АТВ-а су одлучили и даље тонути у мрак непрофесионализма, и покушаја криминализације, како мртвог младића, тако и његове породице и свих оних који су стали уз њих.

Посебну улогу у спиновању и заташкавању информација преузели су јавни сервис

РТРС, новинска агенција СРНА и АТВ. У том случају спињовање је ишло до те мјере да су се наведене медијске куће често позивале на информације које су објављивали порталоиди, дакле портали на којима нису наведена имена новинара и уредника.

Тврдило се тако да иза свега стоје политички интереси, опозиција, али и стране службе.

Ништа се, бар у приступу ових медија није промијенило ни када је Окружно тужилаштво Бањалука, почетком јула те године, саопштило да је покренута истрага због постојања основане сумње да је Давид Драгичевић убијен.

То је био први званични деманти ономе што су на пресконференцији након проналаска Давидовог тијела тврдили Дарко Илић и Жељко Каран.

С друге стране, свакодневна окупљања у Бањалуци су постала још масовније, а одржавани су и скупови подршке широм БиХ, али и широм Европе.

Таблоиди и порталоиди као извори јавних медија

Дан учи првог великог скупа „Правде за Давида“, РТРС је, у централној информативној емисији пренио вијест београдског таблоида „Ало“, у којој се износе „шокантне“ информације, о томе како наводно „тајне службе“ преко „Правде за Давида“ припремају хаос у Републици Српској. На „удару“ је наравно Милорад Додик.

У тексту који преноси РТРС се истиче да су „креатори и извршиоци прављења хаоса и удара на Републику Српску искористили управо овај трагични догађај да преко својих људи протесте у центру Бањалуке под називом „Правда за Давида“ претворе у масовне демонстрације на којима би изманипулисали народ и покушали да руше власт и прије избора“.

Прошао је и велики скуп 21. априла, а од најављеног хаоса и нереда, наравно ништа није било. Чак ни у траговима.

То РТРС-у није сметало да настави ширити дезинформације.

Посебно, је остало упечатљиво позивање ових медија на порталоид ИНФОСРПСКА који је, случајно или не, настао баш у току ових догађаја. Инфосрпска је објављивала текстове који ни минимално нису поштовали професионалне критерије, у духу најжућих таблоида, су чак себи давали такву “слободу” да анализирају колико отац жали свог убијеног сина, не либећи се да оптужују Давора Драгичевића да је смрт свог дијетета злоупотријебио за материјалну или политичку корист.

Тако инфосрпска пише,а РТРС  16. 09. 2018, преноси:

„Отац настрадалог младића одлучио се да правду тражи на улици и само неколико дана након трагичне смрти свога сина пристао да своју трагедију и успомене на сина инструментализују стране службе, да се скуп и овај трагични догађај исполитизују, а Давор Драгичевић да успомену на свог сина чак уновчи, стављајући је у службу страних служби за дестабилизацију Републике Српске и рушење актуелне власти.

Покрет “Правда за Давида” је производ општег образца субверзивног обавјештајног дјеловања који је рађен под овим сценаријом: “Окупити лажни узорак друштва у Републици Српској (Правда за Давида) на централном мјесту у Бањалуци, зато што је најпогодније за манипулацију”.

Најмаосвнији скуп „Правде за Давида“ одржан је 05 октобра 2018. Према неким процјенама на централном бањалучком тргу, се тога дана окупило око 40 хиљда грађана.

Све те грађане медији под контролом власти „нису ни примијетили“, међутим дошли су опет до сензационалних „открића“.

Јавни сервис против истине

У Дневнику РТРС-а од 5. октобра који је водио Данијел Вујановић изнесен је низ пристрасних и хушкачких оптужби на рачун групе ”Правда за Давида” и скупа који се организирао тог дана. Наиме, речено је да скупу присуствују ратни ветерани Армије БиХ, навијачке и групе познате полицији, те се постављало питање да ли је на сцени покушај 05. листопада у Српској.

Даље, наведено је да је Давор Драгичевић заједно са својим присталицама заустављао промет и ударао у аутомобиле, иако је на друштвеним мрежама и медијима објављен снимак аутомобила који се на улици залијеће и удара Драгичевића. Позивајући се на Срну, Вујановић говори да је очигледна намјера да се испровоцира инцидент у Бањалуци. Позивајући се на изјаве стручњака, говори се да ”тек неколицина окупљених на Тргу Крајине имају добре намјере”.

У емисију су позвани и „стручњаци“ попут ратног министра Томе Ковача, да „све то и потврде“.

Због оваквог начина информисања, Регулаторна агенција за комуникације је изрекла новчану казну РТРС-у. Да би апсурд био већи, недавно је на чело те агенеције постављен управо директор РТРС Драшко Милинковић.

Посебна прича је бањалучка АТВ. Овај некада респектабилан медији, који се сматрао перјаницом објективног информисања постао је типични ТВ таблоид у служби власти и криминално- тајхкунских кругова. Што и не треба да чуди јер су у међувремену већински власници АТВ-а постали кум Милорада Додика, контраверзни бизнисмен Миле Радишић и поовлаштемо тајкун Слободан Станковић. Начин на који је АТВ извјештавао о убиству Давида Драгичевића свакако завријеђује пажњу стручњака који истражују најприземније појаве траблоидног новинарства.

Овдје треба напоменути да АТВ као телевизија у ориватном власништву не носи одговорност какву, у сваком случају мора преузети новинска агенција СРНА која се финансира из Буџета РС, дакле из џепова грађана. Још увијек нико из те агенције није сносио одговорност за пласиране вијести о “Правди за Давида” које су врло брзо по објављивањуу раскринкане као безочне лажи.

Милојевић: Медији пали на испиту

Новинарка и активисткиња, Милкица Милојевић, сматра да су многи медији и у случају „Правде за Давида“, пали на испиту професионализма и објективности.

„Као ножем би се могла повући граница у маенстрим медијима у односу према ПзД, заснованој на њиховим уређивачким политикама. Док су медији отворено склони власти упорно игнорисали чињнично стање па чак и оно што је без обзира на околности вијест, а то је да се велики број људи окупи на тргу Крајине, да се појављују поруке каквих раније није било, да се незадовољство грађана све темељи на неразјашњемним убиствим“, каже Милојевић.

Она сматра и да је тужно што ни један медиј, а то се односи и на медије и на новинаре који желе себе приказати као озбиљне и аналитичне није ова дешавања искористио као повод за озбиљно истраживање са становишта социолошкок, политиколошког, комуниколошког о томе шта се уствари у друштву дешава, који су то разлози који су довели до тако израженог бунта, каква је структура људи који су протестовали. Колико су ти протести били мотивисани емотивним, а колико рацион алним разлозима итд.

„Можда су медији пропустили ову прилику и зато што је тзв. интелектуална елита мудро ћутала о свему и што вјероватно и ако се бањалука дичи да је универзитетски град и ако је у овом граду сједиште академије наука и умјетности рс не би било могуће наћи аналитичара, социолога, политиколога, комуниколога, који би утемељено и без идеолошких примјеса коментарисао феномен ПзД“.

Аутор:  Софија Грмуша

(ЕЕД)