"Не живимо у демократски уређеном систему"

Можда најинтересантније питање је било да ли грађани сматрају да живе у једној демократски уређеној земљи. На ово питање ни један од испитаника није потврдно одговорио, а свега 10 % њих нису били сигурни. 90 % испитаних грађана је сигурно у своју тврдњу да наша земља не представља један демократски уређени систем. 

Република Српска 03.08.2020 | 09:09

Протекли мјесец смо урадили једну теренску анкету у којој су највећим дијелом учествовали грађани који нису активни на друштвеним мрежама. Испитаници су били грађани Бања Луке и укупно их је учествовало 62. У овом тексту смо урадили анализу урађене анкете и представићемо вам размишљања грађана по питању неких актуелних тема у активизму.

Првим питањем које смо поставили испитаницима  жељели смо стећи увид у то како грађани доживљавају грађански активизам и да ли уопште схватају његову битност у друштву . Можда смо помало били и изненађени са закључком да више од 60% испитаника сматра грађански активизам као обавезу сваког грађанина у једној демократској земљи. Нешто више од 30 % испитаника је одговорило да нису информисани или нису сигурни по питању ове теме, а само 8% грађански активизам не доживљава као своју грађанску дужност.

Другим питањем у анкети смо жељели сазнати колико су уопште грађани упознати са својим људским правима и слободама, као и са законским актима којима им се те вриједости демократског друштва гарантују. Само 7% испитаника је одговорило да нису сигурни гдје би се о својим правима уопште могли информиасти, а скоро 50% њих је одговорило да су дјелимично упознати са Уставом РС и Конвенцијом о људским правима. Нико од грађана није одговорио да није заинтересован да има сазнања о томе која су његова људска права и слободе.

Треће питање у анкети је било "Шта за Вас представљају организације које се баве проблемима људских права, еколошким проблемима и уопште све организације које се баве неким видом грађанског активизма?".

С обзиром на инертност великог броја грађана када је у питању укључивање у грађански активизам у било којем облику, изненађујуће је да је чак 47% испитаника изјавило да сматрају да су то орагнизације које подстичу промјене у држави, а чак 16% је изјавило да би вољели бити чланови таквих организација.

Мишљење које се често може прочитати на разним порталима, па чак и на нашој Фацебоок страници смо имали таквих коментара, да НВО организације постоје само како би узимали новац из буџета и странаца, у овом узорку испитаника било је заступљено са свега 11%. 26% грађана је изјавило да нису довољно упознати са радом таквих организација, што се може тумаћити или кроз незаинтересованост да сазнају такве информације или немогућност приступа информацијама о раду тих удружења.

Иако се радило о доста малом узорку испитаних грађана, није занемарив проценат од 37% њих који су у четвртом питању одговорили да су већ раније подржали неке од иницијатива активиста у њиховом граду. 50 % испитаних је негативно одговорило, а њих 8% је изјавило да су жељели подржати ,али су имали страх. 5 % испитаних сматрају да нити једна иницијатива са којом су се сусрели није се бавила проблемима за које су они лично заинтересовани.

Када је у питању мишљење грађана о једнакости свих људи пред законом, убједљиво је заступљено мишљење код испитаних да у нашој земљи немају сви грађани једнака права (82%). 10 % њих нису сигурни по питању права грађана, јер о овој теми нису довољно информисани, а само 2% посто сматра да су сви грађани равноправни и да имају једнака права.

С обзиром да је полицијска репресија над активистима једно од најактуелнијих питања конкретно баш у Бања Луци, о чему смо и ми доста писали, поставили смо и питање "Сматрате ли оправданом репресију коју полиција спроводи над активистима?" 

69% испитаних су одговорили да сматрају да оваквим понашањем полицијски службеници крше закон који би требали да чувају, док 26% нису сигурни да ли је ова репресија оправдана. 3% испитаних је изјевило да нису информисани по питању овог проблема, а само 2 % их је изјавило да оправдавају овакав рад полицијских службеника ,јер самтарају да су они чувари реда и закона.

По питању вјеровања у извјештавање медија , 55% испитаних су изјавили да не вјерују у тачност информација које им се пласирају путем медија, 27 % испитаних нису сигурни да ли могу вјеровати медијима, док је 16% изјавило да вјерују у дневна извјештавања, а 2% да уопште не прате нити један медиј.

Пошто је свега 37% испитаних некада било укључену у неку грађанску иницијативу, интересантан податак је да је скоро 90% испитаних изјавило да сматрају да су њихова грађанска права у неком моменту била нарушена и угрожена. На питање да ли сматрате да су ваша права као грађанина некада била нарушена грађани су одговорили како је приказано у  графикону број 4.

Можда најинтересантније питање је било да ли грађани сматрају да живе у једној демократски уређеној земљи. На ово питање ни један од испитаника није потврдно одговорио, а свега 10 % њих нису били сигурни. 90 % испитаних грађана је сигурно у своју тврдњу да наша земља не представља један демократски уређени систем. 

Задње питање се односило на то да ли грашани имају жељу и потребу да сазнају више о својим грађанским правима и да се упознају са појмом грађанског активизма .

На ово питање већина грађана је одговорила потврдно (66%), доке је 26% грађана изјавило да би можда и жељели да више знају када би имао неко да им те појмове добро представи и појасни.

Свега 5% испитаних су изјавили да нису заинтересовани да знају више, али је занимљиво да су управо ти испитаници о НВО организацијама се изјаснили негативно, што нас наводи на мишљење да незнање и неупућеност и највећи проблем прихватања појма грађанског активизма , али да истовремено та иста популација људи и не жели да добије више информација и да прошири своје видике. 

(Фрее-wорд.инфо)