ММФ и ЕК: Ова година ће бити изузетно тешка

Независно од тога када ће почети економски опоравак и колико ће трајати, чињеница је да ће ова година у цијелом свијету бити изузетно тешка, указују прогнозе Међународног монетарног фонда (ММФ) и Европске комисије (ЕК).

Свијет 02.08.2020 | 14:01

Европска унија је у другом овогодишњем тромјесечју забиљежила рекордан пад економске активности од око 12 одсто.

То је, истичу у Еуростату, највећи пад економске активности у ЕУ од 1995. године, откако у Луксембургу систематски воде податке о кретању БДП-а на нивоу Уније.

Како су објавили у Вашингтону, америчка економија, која је највећа на свијету, у другом тромјесечју потонула је невјероватних 32,9 одсто на годишњем нивоу, што су аналитичари већ оцијенили као “историјско”. Наравно, у негативном смислу.

У ММФ-у су тако још у априлу прогнозирали да ће светски БДП у 2020. години потонути три одсто, а уз то, много горе ће проћи развијене економије него земље у развоју.

Наиме, просјечан пад економске активности у развијеном дијелу свијета у овој години би требало да износи 6,1 одсто, док ће пад у земљама у развоју бити знатно мањи, само један одсто.

Међу развијеним земљама на удару рецесије посебно ће се наћи економије Италије и Шпаније, затим Француске и Њемачке, Велике Британије, Канаде, САД-а и Јапана.

Када је ријеч о земљама у развоју, пише портал Индеx.хр, економија Русије у овој години би требало да потоне 5,5 одсто, на шта ће, осим корона кризе, утицати и пад цијена енергената.

С друге стране, двије велике економије, индијска и кинеска, годину би требало да закључе у плусу. Или, прецизније, прогнозе ММФ-а показују да би Кина, земља из које је кренула пандемија вируса корона, у овој години требало да оствари раст БДП-а од 1,2 одсто, што је за кинеске прилике иначе врло слабо, док би Индија у 2020. требало да оствари раст БДП-а од 1,9 одсто.

ММФ очекује да ће свјетска економија почети да се опоравља тек сљедеће године, и то по стопи од 5,8 одсто.

При том би економски раст у развијеним земљама требало да буде спорији него у земљама у развоју, односно развијени дио свијета требало би да има економски раст од, у просјеку, 4,5 одсто, а земље у развоју по стопи од 6,6 одсто.

Упркос томе што не очекују дуготрајну кризу, економисти упозоравају да се архитектура свјетске економије у корона кризи почела да мијења и да ће наставити да се мијења.

Корона криза је, може се рећи, унијела тектонске промјене у начин функционисања економија, наводи портал.

Једна од посљедица корона-кризе биће, упозоравају економисти, процес додатног затварања држава и трговинских блокова. Другим ријечима, европски капитал ће у будућности вјероватно мање тражити прилике на ваневропским тржиштима, а више се окренути улагањима у слабије развијене европске земље, и то из једноставног разлога што неће жељети репризу корона удара на кретање робе. Највјероватније ће ланци набавке бити скраћени у будућности.

Друга посљедица могла би бити, додају економисти, смањење значаја услужних дјелатности, укључујући и туризма, на економију. Ујместо нагласка на услуге, “у моду” ће се вјероватно вратити реиндустријализација, што ће подстицати и Европска комисија.

Подаци о тако великим стопама пада економске активности могу се слободно окарактерисати као урушавање економије.

Такав пад економије посљедица је пандемије вируса корона и “закључавања” економија.

“Ти подаци су драматични, али ипак нас не воде у ситуацију из времена Велике депресије 30-их година прошлог вијека, када је криза трајала годинама. Све ће, наравно, зависити од кретања вируса корона, али вјерујем да се у сљедећој години може очекивати брз опоравак“, објашњава за Индеx.хр економски аналитичар Дамир Новотни.

И Жељко Ловринчевић из загребачког Економског института слаже се с оцјеном да је пад у другом кварталу драматичан. Ипак, он сматра да ће Европи за опоравак требати мало више времена.

“Сад видимо да ово неће бити тако краткотрајно. Очекујем да би се Европа тек 2023. године могла вратити на преткризне нивое“, каже Ловринчевић.

Јасно је да ће пад економске активности у Хрватској у овој години бити огроман, као и да ће опоравак тећи спорије него што би то било пожељно. На то, уосталом, упућују и прогнозе Европске комисије по којима Хрватска у овој години може да рачуна на стрмоглави пад БДП-а од чак 10,8 одсто, један од највећих у ЕУ, док би у сљедећој години могла да оствари раст БДП-а, према истим прогнозама, од 7,5 одсто.

Иако би Хрватска могла да привуче капитал из развијенијих европских држава, суочиће се с јаком конкуренцијом, па ће морати да поради на јачању пословне климе у земљи, сматрају економисти.

(Индеx.хр, Тањуг)