Празник: Њених громова плаше се сви вјерници

У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огрешили радећи на празник Огњене Марије.

Република Српска 29.07.2020 | 21:44

Православни верници сутра обележавају празник свете велико мученице Марине, у народу познат као Огњена Марија, која се поштује као борац за хришћанску веру и заштитница жена.

Огњена Марија, света мученица Марина, била је родом из Антихије. Крстила се у 12. години и због вере у Исуса Христа страдала је у време цара Диоклецијана.

Вера и обичаји

Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и као Свети Илија који кажњава громом она спада у "огњевите" свеце. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине "гори небо и земља", не раде никакви послови.

У народном предању чувају се примери многих несрећних случајева који су се догодили на данашњи дан, када су се неопрезни пливачи удавили у рекама и језерима. Зато се верује да на Огњену Марију такође треба избегавати купање у "великим водама".

У неким деловима Источне Србије уврежено је мишљење да девојке на овај дан треба да поклоне огледалце младићу који им се свиђа и да ће тај заувек у њих гледати као "у свој одраз у огледалу".

Према хришћанском предању, света великомученица Марина посечена је мачем у 16. години, у доба цара Диоклецијана. У неким православним црквама слави се као Маргарита Антиохијска, која је пострадала због вере у Христа.

Мошти су јој се налазиле у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеди. У манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посећују и православни и муслимани.

Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.

Огњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу.

У црквеном календару празник није обележен "црвеним словом", али се ипак веома поштује и у цркви у народу.

(Курир.рс)