Рад у Њемачкој: Осморо у соби, краду нас

Неколико клаоница и пољопривредних имања у Њемачкој су у посљедње вријеме постали жаришта ширења корона-вируса. Разлог су лоши услови у којима раде и станују њихови радници. Политика најављује оштрије контроле.

Свијет 29.07.2020 | 21:29

"Никад више нећу доћи у Њемачку. Ни на одмор, ни у посјету. Ни по коју цијену!", Маријана Костеа је два мјесеца радила на једном сеоском имању у Баварској.

И није више издржала. Неплаћени прековремени сати. Прљави смјештајни капацитети. Без заштитних мјера против короне.

"Нисам хтјела да прихватим да нас осморо спавамо у једној соби, да осам људи дијели једно купатило, а 30 - једну кухињу", прича за Деутсцхе Wелле (Дојче веле - ДW) сезонска радница из Румуније.

У једном минибусу са осам сједишта свако јутро би се 14 или 15 особа превозило на поље на којем се радило, а увече се враћају "кући", прича она.

Правила заштите од короне у Њемачкој уствари изгледају сасвим другачије - и требало је да важе и за источноевропске сезонске раднике.

Маријана Костеа је само један случај. Протеклих недјеља и мјесеци су бројни источноевропски радници скупили довољно храбрости да јавно говоре о немогућим условима рада и живота у немачким предузећима - у месној индустрији, курирским фирмама, у сектору његе, на грађевини или у пољопривреди.

То је ситуација која је, како признаје и савезни министар рада Хубертус Хајл, већ одавно позната: "Корона је Као лупа - због ње видимо и ствари које већ и раније нису биле у реду", рекао је Хајл на конференцији за новинаре у Берлину.

Радници код Тениса

А о тим "стварима" за ДW прича и Алекс Б. Он жели да остане анониман. Боји се могућих репресија. Двије године је радио у погону Тениса, највећег њемачког произвођача меса: "Они су нам крали радне сате. Умјесто осам сати плус 45 минута паузе, радили смо и по десет до 13 сати дневно. Послије тога си готов, па и психички."

"Они" - то су предузећа код којих је формално запослена већина источноевропских радника. И Румун Алекс Б. није потписао уговор директно с Тенисом, већ с једном фирмом која 'посредује' стране раднике. То је била једне екстерна фирма која је у кланици преузела један дио производње. Ти радници нису запослени под истим као запослени у кланици, већ под условима коопераната. Одговорност за радне услове тако сноси тај кооперант - а не њемачки произвођач меса.

Већина тих људи заправо није плаћена на темељу одрађеног времена, већ по унапред дефинисаном учинку. А ту количину посла једноставно није могуће завршити за осам сати. То је систем израбљивања, каже Алекс Б. А ко против тог састава просвједује, брзо остане без посла", њемачка правила рада у тим условима не вриједе, прича Алекс.

А нема практичкно ни заштите од короне - преко 1.500 од укупно 7.000 запослених код Тениса у мјесту Реда-Виденбрик било је почетком јуна позитивно на ковид-19.

За комплетну регију Гитерсло био је проглашен нови Локдаун. И сад Државно тужилаштво води истрагу против Тениса као и чиавог низа подизвођача - због сумње да су кршили Закон о заштити од заразних болести.

Систем подизвођача и посредника, који су често земљаци источноевропских радника, изгледа као нетранспарентна мрежа коју је тешко контролисати.

" Зар у социјалној држави као што је Њемачка не може да се редовно контролише по каквим условима раде и у каквим су условима смештени ти људи? Теоретски – да", каже Маријус Хангану из пројекта "Поштена мобилност". Он је рођени Румун и у име њемачких синдиката савјетује сезонске раднике из југоисточне Европе.

За провјеру тих услова је задужена њемачка царина, односно Завод за јавно здравство, каже Хангану. Али контроле не протичу увијек успјешно. Као примјер наводи Баварску.

"Три царинске контроле су биле најављене. Занимљиво је да и у једној таквој институцији као што је царина постоји цурење таквих информација", рекао је.

И то нема везе с неком регионалном дирекцијом царине, већ са вишим управним нивоима на којима се све те информације и прикупљају, додаје Хангану.

То је прилично тешка оптужба. ДW је упит о томе послао и Генералној управи царине, питали су јесу ли им познати случајеви да је неко најавио контролу од стране цариника.

Добили су кратак одговор: "Немамо о томе никаквих сазнања!"

Вијести о порасту броја случајева заразе корона-вирусом на сеоским имањима и у клоаницама приморале су политичаре на доношење одређених мјера.

 Од 1. јануара 2021. уговори о запошљавању радника преко подизвођача требало би да буду забрањени - бар у месној индустрији. А то конкретно значи да убудуће у највећим њемачким клаоницама неће бити запошљавања туђих радника. Министар рада Хајл је предложио нацрт закона о којем би у Бундестагу требало да се расправља послије парламентарне љетње паузе.

Зашто се те мјере не спроводе и у другим областима у којима постоје слични проблеми?

На то питање Хубертус Хајл још није конкретно одговорио: "Имамо и друге области, ради се о контроли заштите на раду. Ми ћемо пооштрити обавезујућа правила да бисмо могли интензивније да надзиремо угрожена подручја",  то је био министров одговор на питање.

Корона као шанса?

Једно актуелно жариште короне у Баварској поновно је у изнијело у жижу јавности дискусију о слабим мјерама заштите и недостатку контрола. На једном пољопривредном имању у Мамингу (код Штраубинга) више од 170 (од 500) сезонских радника позитивно је тестирано на ковид-19 и комплетна фарма је стављена у карантин. Већина сезонских радника је из Румуније, неколицина их је из Бугарске, Мађарске и Украјине.

"Свјесно кршење хигијенских концепата и важећих правила је један од разлога за масовне инфекције", рекао је баварски премијер Маркус Зедер на конференцији за новинаре у понедјељак.

Он је затражио оштрије контроле "током дана и ноћи", а оне би требало да буду ненајављене. У случају кршења важећих правила хигијене, казне би требало да буду бити повећане са садашњих 5.000 на 25.000 евра. Осим тога, најавио је баварски шеф владе, сви сезонски радници у тој савезној покрајини требало би да буду тестирани на корону. Није искључио ни могућност увођења локдауна за комплетан регион у којем се налази то имање.

(Дојче веле)