У цркви се мази по грудима и пуши наргилу!

Српска певачица родом из Крагујевца Милена Ћеранић (34) снимила је и избацила нови спот, за песму "Шефица", а кадрови су наишли на револт људи, с обзиром на то да је видео сниман у Арачи, споменику културе од изузетног значаја.

Забава 29.07.2020 | 20:05

Милена, певачица и бивша учесница ријалити програма "Фарма", у споту има секси стајлинге, пуши наргилу, мази се по грудима, а све унутар манастира Арача код Новог Бечеја.

Но, како наводе београдски портали, сагласност за снимање спота затражен је и добијен у Заводу за заштиту споменика културе у Зрењанину. Међутим, НЕ унутар Араче, већ само у околини.

- Захтев је поднет, а Завод је одобрио снимање, али само у околини Араче. Нисмо издали решење којим је дозвољено снимање унутар Араче - рекли су поменутом порталу у Заводу за заштиту споменика културе Зрењанин.

Споменик културе мора имати везе са оним за шта се експлоатише, што сада, када је реч о Милени и споту који је тамо снимала, никако није случај.

Историчари уметности сматрају да се мора водити рачуна о томе за шта се и како користе локалитети који представљају споменике културе.

- Мора постојати веза између споменика културе и онога за шта се он експлоатише. Мора се водити рачуна о томе како се презентује и промовише споменик културе. Споменици културе су врло занимљиви, филмични… Имали смо пример са Барокном салом Градске куће и снимањем у њој. Арача је споменик културе од изузетног значаја. Закон то дефинише, али сведоци смо да се и оно што је прописано не поштује – рекла је Весна Каравида, историчарка уметности, за зрењанински.цом.

У решењу који је зрењанински Завод издао јасно пише шта се може користити за снимање, а за даљу контролу надлежни су неки други органи.

Средњевековна црква - Арача

Арачка црква налази се у атару између Новог Бечеја и Новог Милошева. У историјским изворима не постоје подаци који поуздано утвђују време њеног настанка. Од почетка XВИИИ века по одласку Турака из Баната, остала је у рушевинама.

Основа ове импозантне цркве као и просторни распоред карактеристичан је за фрањевачке цркве у прелазној варијанти романоготичког стила (полукружни, благо преломљени луци и узани, полукружно завршени прозори) упућују на могућност да је грађена крајем XИИ или почетком XИИИ века.

О монументалним претензијама градитеља сведоче коришћени материјал – тесани камен, мермер, тесаник и опека. Црква је тробродна базилика без трансепта, са три полукружне апсиде. Сви бродови су засведени крстастим сводовима. Крајем XИВ века у апсиду је дозидан готички звоник. Богат архитектонски украс на фасадама ( слепе аркаде, пиластри, колонете, велика розета на западној фасади) сачуван је у фрагментима.

Извор: Телеграф.рс Фото: принтсцреен