Цијена злата достигла историјску вриједност

Цијена злата винула се данас на историјски највиши ниво усљед појачане тражње узнемирених инвеститора за племенитим металима због погоршања дипломатских односа између Кине и САД, док је расположење на тржиштима акција било мјешовито уочи објаве компанијских извјештаја о пословању.

Свијет 27.07.2020 | 11:16

Процјењује се да европске акције надокнадити данас дио снажног пада који је забиљежен у петак, будући да је термински индекс ЕуроСтокс 50 ојачао јутрос за 0,2 процента, преноси Ројтерс.

Акције на азијским берзама имале су мјешовито кретање.

Тајвански произвођач полупроводника ТСМЦ скочио је за 10 одсто, охрабривши раста вредности акција још неких технолошких компанија у региону, што се одразило на пораст ширег азијско-пацифичког индекса МСЦИ, без јапанских акија, за 0,4 процента.

Узлет цијене акција ТСМЦ-а услиједио је након што је амерички ривал Интел најавио могуће одустајање од производње сопствених компоненти због знатног кашњења у реализацији плана развоја своје најновије технологије.

На кинеским тржиштима акција је ентузијазам спласнуо, мада је индекс најликвиднијих акција ЦСИ300 ипак забележио незнатнин опоравак од 0,1 одсто у односу на велики губитак који је регистровао у петак.

На неуједначеном трговању на Вол Стриту, индекс фјучерса С&П500 је порастао за 0,4 одсто, док је индекс јапанске берзе Никеи пао за 0,5 одсто.

Глобалне акције су почеле да посустају крајем прошле недјеље након што је Вашингтон наложио затварање кинеског конзулата у Хјустону, након чеге је Кина узвратила истом мјером затварајући амерички конзулат у Ченгдуу.

Истовремено, цијена злата је скочила за 1,6 одсто на рекордних 1.943 долара по унци, надмашивси претходни највиши ниво из септембра 2011. године, пошто су се инвеститори окренули улагању у сигурну имовину због америчко-кинеских тензија.

Расту вриједности жутог метала помаже и агресивно монетарно ублажавање широм свијета којем владе прибјегавају због пандемије корона вируса која је гурнула свјетску привреду у рецесију.

Наде у брз економски опоравак САД-а су изблиједиле јер болест Ковид-19 не показује знаке успоравања, што значи да би највећа економија свијета могла да капитулира ако не буде нове финансијске подршке владе, с обзиром на то да неке раније мјере помоћи, попут повећаних бенефиција за незапослене, истичу овог мјесеца.

Инвеститори се надају да ће у Конгресу САД бити постигнут договор о новом пакету помоћи прије почетка љетне паузе, иако постоје неке спорне тачке, међу којима су обим подстицаја и повећање накнада за незапослене.

Амерички министар финансија Стив Мнучин рекао је да ће пакет садржати повећана средства за незапослене којима ће бити компензован износ њихових плата до 70 процената.

Забринутост због америчких економских изгледа такође врши притисак на долар. Доларски индекс је пао за 0,4 одсто на најнижи ниво у скоро двије године.

Евро је, с друге стране, ојачао за 0,4 процента, на 1,1697 долара, достигавши 22-мјесечни максимум, пошто је европски споразум о фонду за опоравак прошле седмице подигао расположење улагача према валути еврозоне.

У односу на јен, долар је склизнуо за 0,5 одсто, на 105,605 јена, на најнижи ниво у посљедња четири мјесеца, док се британски фунта попела на четвороипомјесечни максимум од 1,2832 долара.

Цијене нафте су се кретале у уском распону, при чему су фјучерси сјеверноморске нафте "брент" склизнули за 0,05 процената на 43,32 долара по барелу, а фјучерску америчке WТИ нафте су остали на непромијењеном нивоу од 41,29 долара за барел.

(Тањуг)