Хиљаде полицајаца обезбјеђује први намаз у Аја Софији

Хиљаде вјерника почело да је да се окупља испред Аја Софије у Истанбулу у којој се данас одржава намаз, први од 1934. године. Очекује се да ће молитви присуствовати и турски предсједник Реџеп Тајип Ердоган.

Због пандемије вируса корона, турске власти су ограничиле број вјерника који ће присуствовати првом намазу на 1.453 особе, што симболизује годину када су Турци покорили Константинопољ. Око 500 вјерника ц́е обавити намаз у Аја Софији, док ће се остали молити напољу на пет молитвених мјеста поред џамије.

На 11 мјеста ће бити формирани контролни пунктови гдје ће се вјерницима мјерити температура прије молитве. Маске су обавезне. Мјесто ће обезбјеђивати око 20.000 полицајаца, а биће присутно и 736 љекара, више од 100 возила хитне помоћи и санитетски хеликоптер.

Државни савјет Турске, виши административни суд земље, 10. јула поништио је одлуку из 1934. године о претварању Аја Софије у Истанбулу у музеј.

Предсједник Турске Реџеп Тајип Ердоган потписао је указ којим се Аја Софија претвара у џамију у којима се могу служити молитве.

Саопштено је да ће хришћански мозаици на зидовима Аја Софије бити током муслиманске молитве прекривени завјесама.

Црква Свете Софије је саграђена 537. године, а у џамију је претворена 1453. године, одмах пошто су снаге султана Мехмеда Освајача разориле, заузеле и опљачкале Константинопољ, данашњи Истанбул.

Пет вијекова касније, 1935. године, током проевропске реформе Турске коју је предводио Ататурк, претворена је у музеј. Аја Софија је на списку свјетске културне баштине организације УН за образовање, културу и науку (УНЕСКО).

Одлука о претварању Аја Софије у џамију изазвала је критике широм свијета, посебно у Грчкој, која византијски период сматра дијелом своје историје и културе.

(Спутњик)