"Полицијски час краћи од 14 дана не даје ефекте"

Полицијски час краћи од 14 дана не даје дугорочне ефекте, већ само краткорочне, што је било неопходно на почетку епидемије, наводи др Кисић Тепавчевић.

Србија 09.07.2020 | 17:36

"Већина земаља сада пооштрава мере, у складу са тим ми смо поптуно забранили јавна окупљања која броје више од 10 особа, лимитиран је и број особа који могу да буду у затвореним просторима", каже др Дарија Кисић Тешавчевић за "Фокус".

Мере важе само за територију Београда, али одлуке се, према њеним речима, доносе у односу на актуелну епидемиолошку ситуацију, па о мерама одлучују локалне самопуправе.

На питање зашто није уведен полицијски час, она одговара:

"Таква врста забране је имала смисла у моменту првог узлазног тока, када смо хтели да заштитимо најстарије и најугроженије суграђане. Извесно је да ће епидемија да траје и да ћемо дуго морати да се боримо са ковидом 19. Болест је превазишла здравствена питања".

Оно што би, сматра она, дало највише ефекта да сви будемо у карантину 14 дана, али то није одрживо.

"Морамо да прихватимо чињеницу да морамо да будемо један организован тим", додаје.

На питање да ли постоји могућност да се полицијски час ипак уведе она наводи да свако затварање испод 14 дана не даје резултате.

Мере изолованих дана у карантину не даје ефекте дугорочно, краткорочно даје ако се жели постићи нешто - набавити респираторе и опрему, наводи она и објашњава да је то и урађено на почетку епидемије када је та мера била неопходна.

Када су у питању протести, она наводи да свако окупљање људи јесте фактор ризика.

"Масовна окупљања за време пандемије јесу фактор ризика и морају се избегавати. Свако мора да зна да је то фактор високог ризика", објашњава.

Ефекти ових протеста видеће се за 5 до 10 дана.

(Б92)