О овом симптому ковид-19 се све више прича у свијету

Провера температуруе могла би да се придружи дугачкој листи искривљених одговора на пандемију корона вируса.

Свијет 06.07.2020 | 12:18

Будући да многи заразни људи немају симптоме, провера температуре као начин да се идентификује оболели од ЦОВИД-19 изгледа као хватање тениских лоптица у фудбалску мрежу: превише њих могу да прођу.

Све већи број наука предлаже другачије решење: направити тестове мириса као други део рутинских прегледа, пише Стат.

Од свих симптома корона вируса, губитак мириса – познато и као аносмија – могла би да делује нарочито добро као додатак провери температуре и тако значајно повећа проценат заражених људи који су идентификовани скринингом на аеродромима, радним местима и на другим јавним местима.

“Мој утисак је да је аносмија ранији симптом ЦОВИД-19 од температуре, а неки заражени људи могу имати аносмију и ништа више”, рекао је лекар Ендру Бедли.

У недавној студији, Бедли и његове колеге откриле су да су пацијенти оболели од ЦОВИД-19 имали 27 пута већу шансе губитка мириса, само 2,6 пута већу вероватноћу грознице, што сугерише да аносмија даје јаснији сигнал да је неко заражен коронавирусом.

Слична студија спроведена над 1.480 пацијената, а коју је спровела оториноларинголог Керол Јанг из Сан Дијега, показала је да су шансе да пацијент осети аносмију 10 пута веће код ЦОВИД-19 него код било које друге инфекције.

Не постоји дефинитивна студија о предиктивној вредности провере температуре за ЦОВИД-19, али постоје неки трагови од када је та стратегије коришћена током епидемије САРС-а 2003. године. Вероватноћа да је неко са грозницом имао САРС кретао се од 4 до 65 одсто, зависно од основне преваленције болести.

За разлику од САРС-а, нажалост, ЦОВИД-19 може бити заразан и пре него што инфицирана особа добије температуру, због чега је много случајева “пропуштено”.

“Назалне упале могу да изазову и сезонски грипови и прехладе, као и други вируси, али лети је то ретко, па су шансе да аносмија указује на вирус још веће”, рекла др Карол Јан, додајући да је аносмија врло специфична за случајеве инфекције корона вирусом.

У анализи 24 појединачне студије, са подацима 8.438 потврђених случајева ЦОВИД-19 из 13 земаља, 41 одсто пријавило је да су делимично или у потпуности изгубили осећај мириса. У студијама које су користиле објективне мерења мириса уместо да анкетирања пацијената, учесталост аносмије била је 2,3 пута већа.

Будући да многи људи нису свесни аносмије, тестирање би било чак и боље него постављање питања.

Златни стандард је тест идентификације мириса Универзитета у Пенсилванији, назван УПСИТ. Он користи 40 микрокапсулираних мириса – кисели краставчић, терпентин, банана, сапун, слаткиш, кедар који се отпуштају гребањем олооком. Целокупан тест траје 10 до 15 минута.

Скриниг тест у контексту ЦОВИД-19 могао би да буде много једноставнији, кажу стручњаци, поготов јер је идеја да се утврди да ли се појединци могу да миришу или не, уместо да ли могу да разликује различите мирисе.

(Недељник)