Како пандемије богате праве још богатијима?

Деценијама се говори како иза владајућих политичара праву моћ држе мултинационалне компаније - али је ли тако већ вијековима?

Свијет 05.07.2020 | 12:31

Иако коронавирус не бира жртве, као ни било која друга болест, постоје они које ће глобална епидемија дотући, ако не физички, онда финансијски, као и они који ће из цијеле трагичне ситуације изаћи с још дебљим банковним рачуном.

Тако се, на примјер, богатство америчких милијардера повећало за више од 10 % за само три недјеље кризе узроковане Цовидом-19. Енорман јаз између екстремно богатих и екстремно сиромашних познат је у Америци, а с панедмијом ће бити још и већи. 

Многи Американци нису се опоравили од велике рецесије 2008. године. 12 година послије због велике пандемије коронавируса то исто мноштво осјећа још веће посљедице. Само 20 % Американаца успјело је вратити финансијску сигурност и стабилност коју је имало прије 2008. године. Супротно томе, када бисмо гледали Форбсову листу најбогатијих, свих 400 милијардера опоравило се од рецесије у року од три године, а у идућим годинама њихово је богатство непрестано расло.

Влада се брине за богате

Као и за вријеме те рецесије, исто је већ сада и биће и за вријеме корона кризе. Наиме, од 400 богаташа с Форбсове листе, најмање осам милијардера зарадило је, од почетка пандемије, по милијарду долара. Само неки од њих с већом зарадом су оснивачи апликације Зоом, власници Мицрософта, Скyпеа и апликације Мицрософт Теамс. Ипак, нико од њих није профитирао као оснивач Амазона - Јефф Безос је од 1. јануара ове године зарадио 25 милијарди долара.

Екстремно богатство ових милијардера даје им велику моћ над политиком. Управо због тога од 1980. године па све до данас плаћају 78 % мање пореза од осталих становника у Америци. Узимајући све то у обзир, очито је да се владајући најприје брину за богате, преноси ЦНН.

Слично је било и за вријеме Црне смрти, односно, у доба куге

Доба куге (Црна смрт или Црна куга) назив је за раздобље једне од најразорнијих  пандемија у историји човјечанства. Започела је у југозападној Азији и проширила се у Европу поткрај 1340. гдје је (много касније, у 18. ст.) и добила име Црна смрт (лат. морс атра). Коначан број умрлих у свијету тијеком те пандемије процјењује се на око 75 милијуна људи, односно око половине тадашњег становништва Еуропе. 

Смрт, немоћ, болест и јад и тада су више погађали сиромашне него богате. Богатство које се прије дијелило и давало у добротворне сврхе сада се чувало у породици.

Прије него што је избила куга, неколико вијекова раста становништва довело је до вишка радне снаге који је нагло замијењен недостатком радне снаге када су умрли многи кметови и слободни сељаци. Историчари тврде да је овај недостатак радне снаге омогућио сељацима који су преживјели пандемију да захтијевају бољу плату или да траже посао негдје другдје.

Упркос државном отпору, кметство и сам феудални систем били су у коначници нарушени. Нагли губитак најмање трећине европског становништва није довео ни до прерасподјеле богатства - умјесто тога, људи су чврсто чували новац у породици, међу собом, пише ББЦ.

Но, друга не толико често примјећена посљедица куге била је пораст богатих подузетника и веза између богатијих, већих "предузећа" и владајућих - исто можемо видјети и данас.  

Велика "предузећа", ако их се може тако назвати, опстајала су и држала монопол над мањим бројем сељака и радника у пољу. Исто тако, средином 14. вијека  направљени су статути по којима су се повећавали порези онима нижег слоја како би се одржала постојећа моћ владајућих. 

У идућим пандемијама куге држава је чувала своје становништво тако што би га стављала  укарантин (први  карантин у историји организован је у Дубровнику). 

(Вијести.хр)