Инстант докторат за инстант доцента Уједињене Српске

Да се образовна политика води према жељама и амбицијама наставника, а не према академским потребама, показује и примјер Миреле Кајкут Зељковић, посланика Уједињене Српске у Народној скупштини Републике Српске и од скоро изабраним доцентом за ужу научну област – Очување генетичких ресурса на Пољопривредном факултету у Бањалуци.

Република Српска 02.07.2020 | 15:12

Мирела Кајкут Зељковић је брзином свјетлости написала и одбранила докторат, након чега је моментално расписан конкурс за наставника у њеној стручној области.

Иако предмете на катедри за Генетичке ресурсе годишње слуша тек неколико студената, Универзитет у Бањалуци је на конкурсу бирао два извршиоца. Разлог за то могао би се крити и у чињеници да је поред Миреле Кајкут Зељковић, за ужу научну област Очување генетичких ресурса квалификована и Марина Антић, са неупоредиво више стручних радова ( и бројем бодова) који се стичу у конкурсној процедури. Тако је Марина Антић на конкурсу освојила 194.9 бодова, а Кајкут Зељковић 107.7 бодова. На крају су обје примљене.  

Свој потпис на Извјештај комисије 15.5.2020. године дале су: проф. др Гордана Ђурић, проф. др Зринка Кнезовић и проф. др Гордана Роквић.

Из Универзитета у Бањалуци поручују да је у ужу научну област Очување генетичких ресурса сврстано осам предмета на сва три циклуса студија на Пољопривредном факултету, а да укупан број студената уназад 4 године износи 69, односно у просјеку нешто више од четири студента на једном предмету по једној години.

И док су се за четири студента на Пољопривредном факултету примала два наставника, на другим факултетима (нпр. Правном или Економском факултету у Бањалуци) неријетко се дешава да један професор предаје градиво за више од 300 студената!

Интересантно је и то, како су за Моју Херцеговину потврдили са УНИБЛ, да је током 2018. године расписан конкурс за два извршиоца, али је исти од стране Сената Универзитета у Бањој Луци проглашен неуспјелим због, како наводе, формалних разлога, односно истека рока за достављање извјештаја.

„Како су у међувремену наступили услови за напредовање два запослена, тренутно у статусу сарадника односно истраживача, приступило се поновном расписивању раније расписаног – неуспјелог конкурса“, наводе са Универзитета.

Између ова два расписана конкурса, Кајкут Зељковић је одбранила докторску дисертацију.

Бројне примједбе и на докторат 

Међутим, ту контроверзе не стају. Према примједбама на урађену докторску дисертацију, које је др Биљана Рогић са Пољопривредног факултета 24.6.2019. упутила Наставно-научном вијећу тог факултета и Сенату Универзитета, може се видјети да је и сама дисертацију Миреле Кајкут Зељковић у многоме спорна. 

Тако др Биљана Рогић наводи да у самом процесу није испоштаван ходограм докторских студија, да је одступљено од плана истраживања који је дат приликом извјештаја о подобности теме кандидата и ментора, затим да испитивани параметри не дају довољно елемената за поузданост истраживања и доношење утемељених закључака, да статистичка обрада података није била адекватна, да резултати нису јасно, правилно и логично приказани и тумачени итд.

Интересантно је и то да Биљана Рогић наводи да о научном значају добијених сазнања из докторске дисертације довољно говори то да је у докторату захвалица која се налази на једној и по страници, већа из изведених закључака који заузимају свега пола странице доктората.

Са друге стране, Комисија за оцјену и одбрану докторске дисертације Миреле Кајкут Зељковић у свом одговору 3.9.2019. негирала је достављене критике, односно примједбе. Чланови комисије из Бањалуке били су др Борис Пашалић и др Гордана Ђурић.

Мирела Кајкут Зељковић је супруга Бранислава Зељковића, в.д. директора Института за јавно здравство Републике Српске (такође члана Уједињене Српске), који се за вријеме пандемије корона вируса у медијима везивао за многобројне афере, које су се претежно тицале јавних набавки.

Зељковићево име довођено је у везу са туристичком агенцијом “Травел фор Фун”, која је набављала медицинску опрему за Институт, затим за набавку покретне болнице која је на крају враћена, док је сам уговор поништен, а у посљедње вријеме у центру пажње је афера везана за набавку респиратора. 

(Моја Херцеговина)