Зашто мушкарци теже оболијевају од короне и чешће умиру?

Мушкарци, жене, деца подједнако се често инфицирају новим корона-вирусом. Али често мушкарци обољевају теже од Ковида 19 и чешће умиру. Жене и деца су мање угрожени.

Вијести 27.06.2020 | 08:17

Од почетка пандемије постоје претпоставке зашто мушкарци више пате од инфекције корона-вирусом: мање воде рачуна о свом здрављу, више пуше, чешће се хране нездраво. Нарочито нездрав је животни стил старијих генерација. Генерално, како се претпоставља, мушкарци касније одлазе код лекара.

Подаци истраживачке иницијативе Глобал Хеалт 50/50 из преко двадесет земаља потврђује да се жене подједнако често инфицирају као мушкарци. Али мушкарци најчешће обољевају теже од Ковида 19 и чешће умиру од инфекције. Када је реч о стопи смртности код жена, она износи једну, а код мушкараца две трећине.

То свакако има везе с ранијим болестима. Мушкарци рецимо имају чешће проблема с кардиоваскуларним болестима, од којих и чешће умиру од жена.

Притом је одлучујућа старосна структура: према подацима немачког Института Роберт Кох (РКИ), мушкарци између 70 и 79 година старости, најмање двоструко више умиру од жена. Тек након тог старосног доба, однос почиње да се изједначава, а затим се поново разилази код старосне групе од 90 до 99 година.

Разлог за то је можда знатно већи број старијих жена него мушкараца. РКИ не објашњава зашто су толике разлике када су у питању полови.

АЦЕ2 рецептор као главни пролаз?

Важну улогу притом би могао да има рецептор АЦЕ2, јер он је нека врста пролаза за болести Ковид 19, САРС и МЕРС које су последице корона-вируса. Мушкарци су више на удару и када је у питању МЕРС, каже Бернхард Цвислер, директор клинике за анестезиологију на минхенској универзитетској клиници ЛМУ.

Према подацима студије коју је објавио Университy Медицал Центар из Гронингена, концентрација рецептора АЦЕ2 је већа код мушкараца. Ту разлику везану за полове научници су уочили истражујући могућу везу између рецептора АЦЕ2 и хроничне срчане инсуфицијенције.

Бернхард Цвислер каже да се управо испитује да ли унос АЦЕ инхибитора, који снижавају крвни притисак, доводе до тога да ћелије појачано граде рецепторе АЦЕ2, што води ка већем ризику од инфекција. То је сасвим могуће, али још увек није доказано.

Да ли жене штите естроген и јачи имуни систем?

Женски имуни систем је отпорнији од имуног система мушкараца. За то је заслужан пре свега женски полни хормон естроген, који стимулише имуни систем и брже и ефикасније делује против патогена. Мушки тестостерон са друге стране кочи способност телесне самоодбране.

Да имуни систем жена генерално брже и боље реагује на вирусне инфекције, према оцени виролога, виде се и на примеру других вирусних обољења, попут грипа или обичних прехлада.Жене међутим више пате од аутоимуних болести, код којих имуни систем претерано реагује и напада сопствене ћелије – што је могућа компликација и када је реч о Ковиду 19.

Уз то постоје у „генетски разлози“, који већи утицај имају код жена, каже у разговору за ДW молекулерни виролог Томас Пичман. Разлог за то су „поједини гени који су релевантни за имуни систем. Гени одговорни за препознавање патогена, кодирани на X хромозому“. Притом су жене у предности јер поседују два X хромозома, а мушкарци само један.

Посебан случај Индија

Изненађење су истраживања из Индије, која показују да су жене више изложене ризику смртности од Ковида 19 него мушкарци. Стопа смртности код заражених жена у тој земљи износи 3,3 процента, док је код мушкараца 2,9 процента. У старосној групи од 40 до 49 година, умрло је 3,2 одсто заражених жена, у односу на 2,1 одсто мушкараца. У старосној групи од 5 до 9 година умиру искључиво жене. Тај индијски феномен тренутно се интензивно истражује. Као могући разлог се наводи то да је у Индији много више старијих жена, него мушкараца.

Такође, здрављу жена се у тој земљи посвећује знатно мање пажње. Жене не одлазе тако често код лекара и чешће саме покушавају да се излече. Тек знатно касније се одлучују на тестирање или прегледе.

„Нејасно је колико на све то утичу биолошки фактори, а колико друштвени. „У индијском окружењу пол може да буде критичан фактор“, каже за ББЦ, С В Субраманиан, професор за здравље становништва са универзитета Харвард.

Још за време епидемије Шпанског грипа, у Индији је 1918. године умрло знатно више жена него мушкараца. Жене су биле подложније инфекцијама, јер многе од њих нису биле довољно ухрањене, више времена су проводиле у недовољно проветреним становима са лошом хигијеном и више су се бринуле о болеснима.

Зашто су деца мање угрожена?

Када је реч о новом корона-вирусу, изненађујуће је да деца нису међу најугроженијима у друштву. Код већине деце симптоми болести су благи, а често их и нема. Од почетка пандемије, у Немачкој је умрло око 8.900 људи, од којих су само троје били млађи од осамнаест година.

Још увек нема правог објашњења за то. Медицинари претпостављају да код мале деце делује урођени „неспецифични систем“. Као заштиту од првих патогена, мајка већ предаје фетусу своју специфичну имуну заштиту, а касније и новорођенчету, преко мајчиног млека.

У ту урођену имуну заштиту спадају рецимо ћелије-убице – то су бела крвна зрнца, која нападају све патогене које преко слузнице или коже продиру у тело.

Та „пасивна имунизација“ често је довољна све док деца не развију свој одбрамбени систем. До десете године живота деца развијају свој специфичан имуни систем, који и након тога читав живот остаје спреман за учење, када се појаве нови патогени.

Деца нису „разносачи инфекције“

У сваком случају старосне поделе код Ковида 19 се знатно разликују у односу на друге инфективне болести, код којих деца често важе за „разносаче инфекције“, зато што вирус преносе брзо на читаво становништво.

То није случај када је реч о корона-вирусу, показује истраживање које је спроведено на захтев владе савезне покрајине Баден-Виртемберг. Оно служи као основа за што бржи повратак нормалног рада вртића и школа, уз поштовање хигијенских стандарда и правила о одстојању.

Нејасно међутим остаје да ли заражена деца у истој мери преносе заразу као и одрасли. У студији о којој се много расправљало, вирусолог берлинског клиничког центра Шарите (Цхаритé) Кристијан Дростен је показао да се код деце у грлу може пронаћи једнако велики број вируса као код одраслих. До тог резултата се дошло и у другим, међународним студијама.

Ипак, сама присутност вируса у дисајним путевима још увек није доказ да се ти вируси и једнако брзо преносе. С обзиром на то да деца имају мање симптома – дакле, рецимо мање кашљу – то може да значи да су заражена, али да мање људи заразе, наводе у саопштењу педијатри и специјалисти за хигијену из четири лекарска удружења.

(ДW)