ДЕСАНКА И БРАНКО КАО МАСКОТЕ: Станковић се шири и на јавну површину, мало му безакоња!

Мало им је било све безакоње, па су узурпирали и дио јавне површине у Улици Петра Кочића, која је регулационим планом предвиђена за тротоар. Чак је и Српска православна црква своју ограду око сусједне виле повукла унутар плаца, у складу са претходним регулационим планом. А Станковићи су умјесто тротоара посадили дрворед

Република Српска 23.06.2020 | 19:48

Ако се питате како је један Бранко Ћопић, који се у својим дјелима подсмијавао директорима и генералима, министрима и њиховим свастикама које на факултет путују луксузним аутомобилима, доспио у башту хотела којег у центру Бањалуке гради познати тајкун Слободан Станковић, одговор би био – трагична судбина. Ваљда иста она која је великог књижевника навела да се баци с моста. Јер, ту му мјесто није. Ни по чему.

Ако се питате како му се у тој башти у којој нема ни мириса ни шљезове боје, ничег осим архитектонског кича, “придружила” и велика српска поетеса Десанка Максимовић, једино логично објашњење било би да је дошла да “тражи помиловање” за његову рањену душу. Иако милости ни за њу не показују у времену у којем удружени владају бахати и неуки политичари и тајкуни.  

“Ко с ђаволом приче пише”, наслов је Ћопићеве хумореске, због које га је својевремено београдска партијска комисија казнила укором јер је, забога, вријеђао “другове и другарице” у власти. Тај наслов који говори сам за себе, и данас је актуелан.

А Станковић је с ђаволима у свакој власти тикве садио и приче “писао” откад је кренуо у “бизнис” рушења и грађења. Тако је у заштићеној градској зони, без дозволе, порушио зграду бившег Радија Бањалука, касније Радија РС и сједишта РТРС. Без дозволе изградио низ објеката, укључујући и хотел “Интегра”.

Накнадно је добио све дозволе, укључујући и дозволу Комисије за очување националних споменика. Упркос чињеници да је Уставни суд Републике Српске, управо позивајући се на раније ставове Комисије оспорио градњу хотела на мјесту некадашњег Радија, као и измјене регулационог плана које су то омогућиле.

Уставни суд РС је у априлу 2017. године утврдио да регулациони план који је претходно усвојила Скупштина града Бањалука није у складу са законом. Тим регулационим планом били су омогућени рушење старог и градња новог објекта. Градња, наравно, никад није заустављена,јер – ко је видио да се тајкунско руши, осим ако се њему не учини недовољно кичастим!?

Измјене регулационог плана које су омогућиле градњу на простору између улица Петра Кочића и Краља Петра И Карађорђевића, усвојила је Скупштина града Бањалука у јануару 2016. године, а дозволу за градњу издало је Министарство за грађевинарство, екологију и урбанизам РС. Треба ли напоменути да су кључеви одлука и рјешења били у рукама људи из СНСД? 

Ваља подсјетити да је Станковић овај плац добио у “компензацију” за изградњу РТВ дома за Радио-телевизију РС, што је такође једна у низу мутних трансакција из богатог “пословног” опуса овог тајкуна.

Такође, ваља освјежити памћење и информацијом да се нетом након тога Станковић појавио у улози купца Алтернативне телевизије, за за коју је, наводно, у шали причао да је “купио малом Игору (Додику) за рођендан”. 

И ето, годину за годином, као Скадар на Бојани, ниче ово кичасто здање које подиже “Интегра Инжењеринг”. Мало им је било све безакоње, па су узурпирали и дио јавне површине у Улици Петра Кочића, која је регулационим планом предвиђена за тротоар. Чак је и Српска православна црква своју ограду око сусједне виле повукла унутар плаца, у складу са претходним регулационим планом. А Станковићи су умјесто тротоара посадили дрворед. И ником ништа.

Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић каже да не зна напамет гдје би требали бити тротоари у складу с регулационим планом.

– Стварно пуно ствари памтим, али да знам гдје су тротоари по регулационом плану, питање је претенциозно. Не знам стварно, али провјерићемо, рече Радојичић.

Истина, не мора он да зна, али – неко би морао! А сад зна и он, па ће бити занимљиво пратити будуће потезе надлежних градских служби под његовом контролом.

Све у свему, ако је намјера инвеститора била да сагради мјесто за одмор и окупљање људи из високог друштва, богатих и успјешних, а које би се могло сматрати монденским, ваљало је имати на уму да ни они који граде, као ни они који ће се ту окупљати, нису у сагласју са духом двоје великих књижевника који су изабрани да буду својеврсне маскоте у башти будућег хотела-ресторана.

Десанка би на све претходно можда овако рекла:

Тражим помиловање…
За оне који клецају под теретом свог бремена
И који не знају да за све треба времена
За оне који хоће да на пречац постигну много.

Шерет Бранко би можда додао:

Зазирем затим и од своје допадљивости: то је много клизав терен, прави подбигуз, како би рекли моји Крајишници! 

(БН/Истинито)