Додик има три проблема - Русију, Лукача и беспарицу!

Милорад Додик налази се у огромним политичким проблемима које је сам произвео пише на свом блогу новинар Слободан Васковић.

Република Српска 21.06.2020 | 17:47

Током састанка са Сергејем Лавровом, министром иностраних послова Русије у Београду, Милорад Додик је рекао да се “Република Српска противи приближавању БиХ у НАТО”.

"Република Српска оспорава било какву могућност да се креће даље ка НАТО интеграцијама. Ми нисмо спремни да прихватимо и донесемо одлуку о укључивању БиХ у НАТО интеграције", рекао је Додик за Спутњик.

Како је истакао, тај став ће пренијети и у Москви, гдје ће на позив руског предсједника Владимира Путина присуствовати Паради побједе, 24. јуна. Проблем за Додика је што он јесте потписао пут БиХ у НАТО, прихватајући “Програм реформи БиХ” (АНП, 19.11.2019.), односно пут БиХ у НАТО, активацијом МАП-а, који је, након усвајања поменутог документа, незаустављив.

Додик је, осим тога, потпуно искључио одлучивање нижих нивоа власти о чланству у НАТО, тако да ентитети немају ништа са тим, а једина два тијела која могу да одлучују и потврде позив за чланство БиХ у том војном савезу су Предсједништво и Парламентарна скупштина БиХ".

Упркос томе, Додик је тада, под притиском јавности, сазвао сједницу Народне скупштине Републике Српске, што је било забијање задњег клина у ковчег те некадашње институције, због чињенице да нису уопште расправљали о “Програму Реформи БиХ”, већ фалсификату тог документа. 

Иако ни расправа о стварном документу не би ништа промијенила, Додик је покушао од јавности сакрити чињеницу да је потписао пут БиХ у НАТО. Таква бескичмењачка, неинтелигента и непотребна акробација, створила је нови, још већи, проблем за Додика: Народна скупштина Републике Српске није одбацила “Програм реформи БиХ” (23.12.2019.), већ фалсификат тог документа, тако да не постоји ни тај основ по којем би сеСрпска (бар формално, никако суштински) могласупротставити уласку БиХ у НАТО, који ће се десити у наредне двије, највише три године, пише Васковић.

Покушали су тада сакрити бројне дијелове оригиналног документа. Посебно онај кључни у тачки 1.1., из које је избачен цио пасус (о закључцима НАТО из Талина) из материјала достављеног народним посланицима и који јасно свједочи да је “Програм реформи БиХ” тек другачије назван АНП и да БиХ иде у НАТО.

То су чињенице, као што је неспорно да Русија није званично никада прихватила да је Додик потписао АНП, “Програм реформи БиХ”. Такав став Русије се у дипломатском језику карактерише као јасна и врло опасна пријетња. Упућена је директно Додику који је изиграо њихово повјерење и потписао активацију МАП-а, пут БиХ у НАТО, што подразумијева, између осталог, и књижење перспективне војне имовине и на територији РС које је у току.

Додикова обећања Лаврову су, суштински, празна прича, али Русија то не доживљава на тај начин - Додик има практично нерјешив задатак: да поништи “Програм реформи” и онемогући пут БиХ у НАТО. Најпрецизније речено, МОРА све да учини како би опструисао провођење свега оног што је лично прихватио и спријечи пут БиХ у Алијансу.

 
Додик је потпуно у руским рукама и уколико не успије да, бар максимално успори, убрзано приближавање БиХ Алијанси није искључено да ће Русија запечатити његову политичку каријеру врло брзо. Русија се припрема за атак на Додика, јер од потписивања АНП-а, преговарају са неколико високих функционера његовог СНСД-а и коалиционих партнера те странке који би, умјесто Додика, уколико он опструкцијама функционисања БиХ (које проводи већ мјесецима), не успије да заустави НАТО пут, испунили тај задатак.

Ријеч је о особама, што је парадокс, које је Додик створио.

Исто тако ни друга страна, НАТО, не сједи скрштених руку - њима Додик више никако није потребан, јер су добили што су од њега требали - потпис на “Програм реформи”! И они су у потрази за Додиковим насљедником, који ће укинути острукције; И они мјесецима преговарају са неколико високих функционера СНСД-а.

Додиков пут у Москву, гдје га је позвао Владимир Путин, задња је његова шанса да покуша убиједити предсједника Русије да није потребно да буде замијењен, већ да ће лично спријечити оно што је потписао, упркос чињеници да је тим поступком забио нож у леђа Русији која му је помогла да побиједи у неколико изборних циклуса.

Додик се и даље налази између “чекића” и “наковња”. Пандемија није промијенила ту ситуацију, иако је значила кратак предах за њега у великом политичком проблему у којем се налази, и који ће врло врло брзо ескалирати.

Други велики проблем - беспарица

Други велики Додиков проблем је беспарица у којој се налази РС и немогућност изналажења рјешења за ублажавање тешке економске, привредне и финансијске кризе у којој се нашла Српска. Особе којима је Додик окружен су некомпетентне улизице које ништа не знају, што потврђује изјава Радована "килавог" Вишковића, такозваног премијера, да је ММФ позвао све владе у окружењу, самим тим и РС, да се задужују, не водечи рачуна о лимитима и баријерама.

Вишковић је неинтелигентан политичар и таквим иступом, сматра, смирује ситуацију нудећи “хладне облоге” умјесто интелигентних рјешења за амортизовање кризе и пад свих економских, привредних и финансијских параметара.  Разлог је једноставан - ММФ новац даје уз велика условљавања, од којих су бројна есенцијално политичка. Уз то, тај новац треба и враћати, а уколико привреда не ради (у РС је већ одавно ближа “мртвачници” него преживљавању), онда слиједи хаос и колапс.

Додик се окружио некомпетентним полтронима, криминалцима, неспособњаковићима који отимају као да им је задње, што се показало током пандемије, па се његова власт, тешко еродирана посљедњих мјесеци, увија под теретом бројних афера, у којима су опљачкане десетине милиона КМ, током пандемије, што је директно уперено против здравља становништва.

И што, без остатка, показује наказност режима, спремног једино за лично богаћење, при чему не презају ни од свјесног уништења здравља становништва. Додик са Вишковићем и Жељком Цвијановић, као најближим јавним сарадницима и безбројним криминалцима, којима је окружен и са којима, нејавно, одлучује о “пословима”, не може превазићи тешку ситуацију у којој се налази. Додик је тога свјестан, али једноставно нема начина да било шта окрене у своју корист. Постао је талац сопствене грамзивости и похлепе и не постији “преговарач” који га може извући из те аутоталачке кризе!

 
Драган Лукач проблем

Трећи велики Додиков проблем, ништа мањи од оног руског, јесте Драган Лукач, који је МУП РС претворио у личну фалангу, потпуно искључио Додиков утицај на ту институцију. Лукач тврди да је он тај који потпуно контролише ситуацију у Српској, а не Додик.  Лукач, такође, тврди да има пуну контролу над највећим бројем највиших функционера РС.

Лукач не гријеши, јер командује оружаном силом, чврсто увезаном са бројним криминалним организацијама. Уз то, Лукач није илегално прислушкивао и пратио само опозицију, критичаре трулог, прљавог, подлог и ненародног режима, већ и  припаднике клептократске власти (чији је високопозиционирани функционер, ништа бољи од њих), које је детаљно задокументовао.

Додик не може уклонити Лукача. Када би и покушао, Лукач се неће предати тек тако - без велике борбе.

Један детаљ у сукобу Додик-Лукач, који је веома оштар и постаје све снажнији, јесте Додиково јавно признање да прислушкује опозиционе лидере. Дјеловало је то као бахато разметање полудјелог, примитивног, самопрозваног Вође, али био је то, ипак, типичан хазардерски Додиков потез срачунат као снажан, директан, удар на Лукача. Није Додик тај који присушкује, наређује да се то чини, већ управо Лукач. Зато га је Додик и лично прозвао када је говорио да прислукује опозионаре - да би га потопио, а не похвалио.

Прилично је то јасно из Додикове изјаве којом он јесте нанио штету себи, али је Лукачу нанио још већу са јасним циљем да га уздрма.

„Нема власти која не слуша (прислушкује) опозицију. Ја сам слушао. Имам право да слушам. Хоћеш да ти донесем снимке шта се говори о теби? Је ли Лукачу, је ли истина оно што ти мени достављаш“, рекао је Додик, обраћајући се посланику из Клуба СДС-а, на сједници Парламента 20. маја ове године. Додик је свјестан да од неке будуће истраге, која је, наводно, у току нема ништа. А и да је буде, сав терет одговорности је на Лукачу, који наређује илегалне и незаконите радње.

Није Додик без разлога прозвао Лукача на врло опак начин: Лукач илегално прислушкује и Додика и његове најближе сараднике. То је неспорно и за то постоје докази. Сукоб Додика и Лукача, који траје прилично дуго, ће се наставити, јер амбиције су огромне. Једна од њих је, без сумње, уклањање Додика и преузимање његове улоге, чега је лидер СНСД-а врло свјестан.

Тренутни однос снага прецизно ће показати именовање новог директора Полиције. Уколико Додик успије на то мјесто прогурати Синишу Кострешевића, то ће значити да је, у протеклих мјесец дана, успио да ослаби Лукача. Међутим, Лукач ће све, баш све, учинити да се то не деси. Било би заиста право мало чудо да Кострешевић постане директор Полиције. Мржња између њега и Лукача је патолошка и не постоји начин да се превазиђе, нити да сарађују. 

Именовање Кострешевића значило би да је Лукач тешко поражен. Дословно, потучен до ногу од Додика. Без обзира на огромне проблеме у којима се налази, највеће откако је на јавној сцени, Додика ни даље не треба потцијенити, а нити отписати. Бориће се до краја, то је извјесно, као што је извјесно да крају никада није био ближи него у овом тренутку!

(БН / Слободан Васковиц блог)