Радници у Српској од априла без плата у угоститељству

Велики број радника у угоститељству у Републици Српској посљедњу плату примио је за мјесец март. Она је због чињенице да се половину мјесеца није радило износила минималних 520 КМ. За април се чека најављена помоћ Владе која још увијек није стигла.

Република Српска 13.06.2020 | 18:22

– Нису сви добили плате за април. Подијељено је некима, некима још није. Како иде исплата, којим редом, то не знам. Знам само да се пуно људи јавља који нису добили још ништа. И знам да се нико не пита како да људи преживе више од два мјесеца са 520 КМ – каже предсједник Удружење угоститеља Републике Српске Жељко Татић.

У овом удружењу не крију разочарење понашањем владе у периоду кризе. Порука угоститељима је да су грађани другог реда и да су небитни, каже Татић за БизнисИнфо, напомињући како ово удружење заступа раднике којима је угоститељство примарно занимање и који од тога живе, хране своје породице и плаћају све обавезе према држави.

– Недобијањем плата угрожена је директно сигурност и опстанак свих породица чији чланови зарађују плате у сектору туризма и угоститељства. Након што су престали радити средином марта држава је апеловала да се радници не отпуштају и послодавци су то великим дијелом послушали. Исплатили су радницима минималне плате за март а од тада радници других примања немају јер се још увијек чека да стигне најављена подршка владе – каже Татић питајући се како је могуће преживјети више од 2 мјесеца с једном минималном платом док потрошачка корпа прелази 1800 КМ.

Изостанак подршке 

Разочарење је тим веће јер су послодавци који годинама раде у овом сектору увијек редовно измиривали све обавезе према држави. Сада, први пут када су се нашли у оваквом проблему, држава њима не помаже. Татић сматра да се оваквим понашањем власти заправо стимулише рад на црно у будућности.

– Жалосно је што је држава практично дозволла рад на црно. Процјена је да 30 посто људи у угоститељству није пријављено јер су намети огромни и послодавци настоје на све начине да уштеде и да преживе. Намети на плату су по 62, 63 посто… Остим тога, угоститељи и туристички радници без обзира што ништа не производе све дажбине плаћају скупље – плаћамо индустријску воду, струју… И без обзира што нам је био забрањен рад све те обавезе остају и за протекли период. Плаћање јестре накратко одложено али два мјесеца одгоде ништа не значе онима који су мјесецима без прихода. Власт је својим понашањем у овој кризи показала да се нажалост испуњавање свих обавезе не исплати па је питање кад се послодавци опораве и почу поново да раде да ли ће бити једнако ревносни када је у питању плаћање обавеза. Својим немаром тјерју људе да раде на црно – сматра Татић.

Осим тога, Татић каже како многима, као што су ноћни клубови и свадбени слаони, још увијек није одобрен рад а обавезе морају извршавати. Наводи још неке проблеме.

Смањен је капацитет простора којим објекти располажу а цијене закупа остале су исте. Мања квадратура простора који објекти користе није утицала на смањење закупа простора.

Објекти са смјештајним капацитетима су у још горој ситуацији јер им није био формално забрањен рад. Они су радили по дефиницији “у отежаним условима” иако никога заправо нису ни могли услужити, но то је било довољно да не уђу у категорију оних који су могли рачунати на помоћ за март. Сада да би почели да раде морају измитири све обавезе за период кад нису радили.

Туристички ваучери – добра идеја али лоша реализација 

Ни подјела ваучера од 100 КМ свим пунољетним грађанима РС неће много значити овом сектору, сматра Татић. Каже како је ријеч о идеји која је позната и која функционише у многим земљама свијета но у Републици Српској прате је нека ограничеја која нису задовољавајуће рјешење ни за грађане ни за велики број угоститеља.

– Ако имате четверочлану породицу они ће добити 200 КМ. Али се од њих тражи да негдје проведу 3 или 4 ноћи минимум, дакле уз тих 200 они морају потрошити минимум 1000 КМ. А како то очекивати кад велики број проодица од априла нема никаквих примања? Врло је ријетка пракса да се туриста условљава колико времена мора негдје провести – каже Ттаић.

Осим тога, наводи како је уредбом прецизирано да се за учешће у програму могу пријавити они који имају најмање 4 запослена и уредно измирене све обавезе што аутоматски елиминише велики број малих објеката који су заправо у највећим проблемима и којима је подршка најпотребнија.

(Бизнисинфо)