Ко је крив за нагли раст броја заражених?

Након наглог пораста броја заражених корона-вирусом у једном солитеру у Гетингену, том граду у Доњој Саксонији прети да поново буду уведене строге мере. Истовемено, води се расправа о томе ко је одговоран.

Свијет 12.06.2020 | 18:01

Обично су у Немачкој последњих месеци, када је у питању борба против ширења корона-вируса, у центру пажње политичари с виших позиција: покрајински премијери, савезни министри, па на крају и сама канцеларка. Али ових дана медији су се концентрисали на одборницу града Гетингена Петру Бројштет.

Њен посао је да се брине о општинским и градским проблемима, попут бесплатних карата за градски превоза, културне понуде или станоградње.

Али последњих месеци преузела је и функцију кризне менаџерке задужене за питање ширења корона-вируса. И одједном се пажња немачке јавности усмерила на тај универзитетски градић кога иначе не баш често на насловним странама.

Враћање у „локдаун“

„Последњих дана сам имала доста непроспаваних ноћи“, каже Бројштетова, по струци иначе социјална радница. Она по сваку цену жели да избегне поновни и потпуни „локдаун“ – али је ипак поново затворила обданишта, школе, базене и спровела тестирање на корона-вирус у једном старачком дому.

„Као мајци која зависи од вртића, ове мере ми нису пале лако. Али надам се да ћемо тако ситуацију ставити под контролу“, каже градска одборница. 

Да ли ће Гетинген поновно увести строге мере борбе против ширења заразе, то пре свега зависи од развоја догађаја у тзв. Идуна-центру, бетонском пословно-стамбеном комплексу на ободу центра града чији је урбани „шарм“ већ послужио као кулиса за снимање крими-филмова.

Тај крај сада је извор новог и наглог ширења заразе последњих дана у Гетингену. У гаражи тог комплекса последњих дана тестирано је око 400 станара тог социјалног жаришта.

До сада је откривено 60 заражених, али Петра Бројштет не жели да уведе карантин за комплетан тај комплекс, што иначе многи грађани захтевају. „Не можемо тек тако да поставимо бодљикаву жицу око зграде. Није то затвор“, каже Бројштетова.

Живот у Корона-центру

Хајко, који већ годинама живи у том блоку, последњих дана осећа се управо тако: као да је из затвора.

„На улици ме гледају попреко, као криминалца“, каже Хајко, који не жели да му се у медијима објављује право име. Стигма – и без избијања корона-вируса у том блоку – прати становнике тог објекта којег у међувремену више нико и не зове по имену осигуравајуће куће која га је седамдесетих изградила Идуна-центар, већ само – „Корона центар“.

Некада је било престижно ту живети – станови за академске грађане, с базеном и тржним центром. Данас је тај блок социјално жариште које многи заобилазе у широком луку. Два бетонска моста која су некад повезивала тај комплекс с градским центром су срушена – што је био и више него симболичан потез. „Хтео бих да Гетинген већ једном престане да презире станаре Идуна-центра“, каже Хајко.

Ограде према житељима тог стамбеног блока показале су се и приликом наглог избијања заразе протеклих недеља. То су на својој кожи, још више него Хајко, осетиле избјегличке породице које су, након бекства са Косова крајем деведесетих, пронашле дом у тим социјалним становима.

У центру пажње истраге која би требало да расветли околности под којима је букнула зараза се – поред једне особе која је доказано кршила правила о спречавању ширења заразе – налазе породице које су наводно славиле муслимански празник Бајрам, такође без придржавања мера.

На удару истраге се налази и повећа група мушкараца која је у једном бару у центру града пушила наргилу без мењања наставка који се ставља у уста.

Оно што је уследило могло се и очекивати: десно-популистичка странка Алтернатива за Немачку (АфД) је по друштвеним мрежама бацала дрвље и камење по „арапским клановима“ који се не придржавају правила. Све то је привукло и пажњу медија који су се улогорили испред Идуна-центра након чега су их становници обасипали увредама и гађали поврћем.

Стари, тињајући сукоби

Породице с Косова, при чему се према писању медија првенствено ради о Ромима, одлучно одбацују оптужбе да су умешане у ширење корона-вируса. Тврде да никакве бајрамске прославе није ни било, а и да особа која се води као „нулти пацијент“ у Идуна-центру уопше не припада њиховој етничкој групи. Исто тако наглашавају да су у више наврата надлежне службе упозорили на кршење правила о карантину у Идуна-блоку. 

„То су нетрпељивости које владају већ годинама. И сада су се опет развиле у пуном обиму“, каже Мајнхарт Рамасвами, локални представник Пиратске странке који се већ годинама брине око једне породице с Косова.

Он страхује да би понор који влада између града и полиције с једне и житеља Идуна-центра с друге стране, могао додатно да се продуби. И тиме угрозити иницијативе попут оне коју Помоћ за младе Гетингена већ годинама покреће с породицама с подручја бивше Југославије које живе у том стамбеном блоку.

Однос је годинама поремећен и оптерећен неповерењем. Многе од тих обитељи немају регулисан трајан боравишни статус у немачкој. Особе с Косова ретко стјичу право на политички азил. Последица таквог стања су незапосленост и стална претња од протеривања. Рамасвами тврди и да полиција спроводи „ригорозне“ акције када су житељи Идуна-центра у питању.

Свему томе требало би додати и језичку баријеру које посебно уочљива последњих месеци када је тачно преношење информација играло још важнију улогу него иначе. 

Рамасвами упркос свему томе сматра да однос према породицама из Идуна-центра  није поштен. „Ми смо овде имали једног зубара који је био на скијању у Ишглу (једном од најпознатијих извора заразе корона-вирусом, прим.ур.) и након тога је примио више од 500 пацијената. О томе нико није извештавао“, критикује Рамасвами медије. 

(ДW)