Због чега је вирус опет "букнуо" у С. Македонији?

У Сјеверној Македонији је претходних дана дошло до наглог раста броја обољелих од корона вируса, након што се тај број најприје смањио.

Број новозаражених почео је поново да расте крајем маја. Тако је 29. маја регистрован пораст од 59 нових случајева, а у петак чак 120 новообољелих, што је највећи скок од почетка епидемије. У протеклих недјељу дана се дневни број обољелих креће око 100 на два милиона становника.

Епидемиолог Драган Даниловски, директор Института за епидемиологију и биостатистику на Медицинском факултету у Скопљу и тамошњи бивши министар здравља за "Тпортал" је говорио о томе шта се догађа у његовој земљи.

Многи сматрају да је до наглог раста броја обољелих дошло због вјерских окупљања у муслиманским општинама, гдје се славио Бајрам те се људи нису придржавали физичке дистанце. Други, пак, тврде да се ни православни вјерници нису придржавали препорука и мјера, као ни полицијског часа када се славио православни Ускрс.

Након што је земља почела да се отвара, дошло је до попуштања мјера, а грађани су се опустили па је тако већина људи престала да носи маске. Поново су се дружили на вјенчањима и другим окупљањима, путовањима, али и на послу, рецимо, у фабрикама до којих радници најчешће путују у претрпаним аутобусима. Осим тога, и у Сјеверној Македонији ће се, као и у Хрватској, 5. јула одржати парламентарни избори, а већ је забиљежен један заражени политичар на предизборном скупу.

Даниловски каже да тренутно не постоје научни докази да је вирус у Македонији мутирао и да је ово већ други талас заразе, али истиче да се смањује број хоспитализованих особа иако је повећан број заражених.

"Број хоспитализованих је поузданији индикатор ширења епидемије од регистрированих позитивних случајева. Зашто? Због тога што број заражених увијек зависи од броја тестираних. А ако тестирате грађане само у жариштима заразе, добићете нереално већи број позитивних у односу на реални број на цијелој територији државе. Ако желимо да најобјективније процијенимо стваран проценат заражених, треба тестирати цијело становништво. Нажалост, упркос најавама да би се почело с таквим начином тестирања већ почетком јуна, не видим ни наговјештаја за тако нешто", рекао је.

Коментирисао је и евентуална жаришта попут вјерских институција, фабрика и слично.

"То су тзв. епидемиолошки важни догађаји. Додао бих ту и Празник рада. Нажалост, дио тих неповољних догађаја траје и даље. Фабрике и даље раде, наводно придржавајући се мјера личне заштите (маска, физичка дистанца, прање руку), велик број људи се и даље не придржава прописаних мјера заштите. Поврх свега, догодило се преурањено и нагло попуштање прописаних рестриктивних мјера. Укинули су полицијски час, отворили су кафиће... Људи су то доживјели као сигнал укидања епидемије. Похрлили су у кафиће, у излетишта, туристичка мјеста - Охрид, Преспа, Дојран... и број заражених почео је да се повећава. Нагло, али не свуда. 97 посто овог другог таласа локализовано је у 12 општина. У остатку земље ситуација је мирна. Има општина које су без иједног новог позитивног случаја већ више од двије недјеље", рекао је Даниловски.

Истиче да је дошло и до евакуације људи у туристичка мјеста. Наиме, након што је у појединим општинама дошло до епидемије, тако је проглашен полицијски час па су људи побјегли, а ни у другим мјестима се нису придржавали мјера заштите.

Кључна улога љекара
"Људи су такви какви јесу. Свуда. Кад се суоче с непознатим, самим тим и невидљивим непријатељем, реакција је спонтани одбрамбени гард. Људи се затварају попут шкољки. Рађају се пркос, револт и отпор према прописаним мерама", додаје Даниловски и истиче да је људе потребно добро информисати, у чему најважнију улогу имају љекари.

"Они би требало да објасне да рестриктивне мјере нису у функцији ускраћивања њихових људских слобода, већ заштите њиховог здравља и здравља њихове породице. На том плану нисмо се прославили. Сматрали смо да је довољно саопштити прописане мјере путем конференција за штампу и путем медија. То се није показало довољно учинковитим", рекао је Даниловски.

Када је ријеч о надолазећим парламентарним изборима у Северној Македонији, Даниловски каже да је тешко задовољити критеријум који би био потребан за било какав масовни догађај, а то би било да се током двије максималне инкубације не регистрије ниједан заражени случај.

"Основни принцип је: предузете мјере у одређеној кризи никада не смију да узрокују већу штету од оне коју би узроковала споменута криза", каже.

Ипак, Даниловски сматра да се здравствени систем у његовој земљи успјешно носи с епидемијом. Постоји могућност мобилизације капацитета, али истиче да је особље већи проблем.

"Буде ли више пацијената, постоји могућност да ће нам недостајати специфични профили здравствених радника, посебно анестезиолога интензивиста. Надајмо се да неће доћи до неповољног тока епидемије", закључио је Драган Даниловски.

(Телеграф.рс)