Европска унија нашла се између Кине и Америке

Немачка канцеларка се не слаже с Вашингтоном да Кину треба изоловати и сви европски лидери су заузели став да Кина јесте "системски ривал", али и неопходан "стратегијски партнер".

Штавише, како указује немачки недељник Шпигел, "многе европске државе, посебно оне на истоку и југу континента, сматрају да Кина мора остати трговински партнер, кинеске инвестиције у Грчку и Италију су тамо оцењене као добродошле, док је мађарски премијер Виктор Орбан мишљења да је привлачан не само кинески економски, већ и ауторитарни друштвени модел".

Тамни облаци су се ипак надвили над односе с Пекингом, мада ЕУ у Кини не види опасност по светски мир, за разлику од челника НАТО Јенса Столтенберга, а нарочито Вашингтона.

Европљани би превасходно да уреде правила економске, трговинске, безбедносне игре с Пекингом у којем виде "системског ривала" и трговинског такмаца, али и савезника у настојању да се одржи мултилатерални светски поредак, утемељен на поретку УН, а не наметања моћи само једне светске силе или цепања планете на геополитичке интересне сфере.

То је управо поновио за спољне послове ЕУ задужени Жозеп Борел после видео састанка с шефом кинеске дипломатије Венг Јием, објаснивши да "системски ривал" може значити и то да Европљани у кинеском продору у ЕУ виде и циљ да се неким чланицама Уније и државама на Балкану укаже на алтернативу кинеског друштвено-политичког модела, успешног државно-партијског капитализма који је направио невиђен економски, технолошки и војни успон за последњих двадесетак година и Кину преобратио у главну светску силу уз САД.

Ту се стратегијска виђења ЕУ потпуно сучељавају с кинеским моделом, јер многи Европљани мисле да је то супротно вредностима и поретку европске, западне демократије утемелљеним на вишепартијском систему, независним институцијама власти, политичким и људским слободама.

Иако се обе стране залажу за мултилатерални светски поредак, Европљани напомињу да се ту сударају погледи с Пекингом око универзалности и недељивости права човека, Конвенције УН о поморском праву, укључујући нејасну, затегнуту ситуацију у Јужном кинеском мору.

Француски лист Монд је приметио да "Кина увек тврди да брани мултилатерализам, али под својим условима, а кључ је да то омогући да настави ширење свог економског уплива".

Али ЕУ на светском плану има с Пекингом и подударне ставове око, например, међународног нуклеарног споразума с Ираном и неприкладности америчких санкција, такође је за ЕУ важна кинеска подршка светском споразуму за смањење загађености планете.

Борел и утицајни европски комесар за јединствено тржиште Тјери Бретон су данас у заједничком уводнику у париском дневнику Фигаро предочили да је "прошло време помирљиве, ако не и наивне Европске уније".

Они су ставили до знања да криза коронавируса доноси велике промене у односу снага у свету и "снажно у средиште ставља аутономију, суверенитет Европске уније, њен положај као светског геополитичког чиниоца, нарочито због све веће затегнутости у односима САД и Кине".

Одражавајући бесумње мишљења већине чланица ЕУ, Борел и Бретон, снажни заговорник технолошког суверенитета Европе, инвестиција у сопствене високе технологије и иновације, наглашавају да "мека моћ" ЕУ ни издалека више није довољна и да Унија мора добити и "снажну моћ" на свим пољима, уз развој европске одбране.

Европска унија сада одлучно креће ка развоју сопствене врхунске вештачке интелигенције, система 5Г, свемирске и војне технологије.

У свему томе се ЕУ у светској равни укршта с Америком, Русијом и посебно Кином која је преко свог подухвата "појас и пут" озбиљно продрла на европско тржиште, инвестицијама у инфраструктуру нарочито на истоку ЕУ и на Балкану, закупом великих лука у Унији, куповином или улагањем у неке високотехнолошке фирме и пласманом Хуавеј интернет мреже 5Г.

Европљани, нарочито Немци и Французи су сад ставили рампу на куповине "осетљивих технологија" и стратегијских европских предузећа од стране фирми изван ЕУ, а то се највише односи на Кину.

Европљани посебно желе да спрече продор Кине у стратегијске технолошке центре и компаније, односно да кинеске компаније иза којих стоји држава нарочито сад после кризе корона вируса покупују много јефтиније европске “парадне коње” у развоју високих технологија.

И, што посебно брине европску двадесетседморицу, да зауставе све већи трговински дефицит у размени с Кином, приволе Пекинг да отвори много више кинеско тржиште за европске производе, као и да се коначно склопи за то битан кинеско-европски споразум о гарантовању интелектуалног власништва, као и инвестиција и приступа европских предузећа кинеским јавним тендерима.

(Бета)