Ана Николић отворила душу: Имала сам 105 кг, борила се са депресијом, желела да ме нема!

Ана Николић одлучила је да проговори о свему о чему је ћутала пуне три године. Поп звезда је признала да је чинила све само да је више нема, те да се на путу ка самоуништењу угојила чак 52 килограма!

Забава 10.06.2020 | 14:10

Жена која се са врха спустила до самог дна открила је све о својим животним ломовима, борби са депресијом, килограмима, али најпре о великој унутрашњој борби.

"Гурала сам себе у амбис. Покушавала сам неколико пута да уништим Ану Николић. Нервирала ме је! Нисам више желела да будем Ана Николић. Више пута сам падала на дно. Желела сам да ме нема, да не постојим. Шта сам све урадила себи... Дозволила сам да се угојим 52 килограма. Сви потрчци и достављачи хране у граду ме знају. Отварала сам фрижидер усред ноћи, устајала сам из кревета да бих јела. Али Бог није дозволио да се уништим и увек сам се враћала јача него икад", рекла је Ана и додаје да код ње никад нема златне средине.

"Ја сам особа крајности. Сиву боју не видим, или је бело или црно. Када ми неко каже: "Лепа ти је песма", ја му узвратим: „Боље ми реци најгора је или ми реци мега хит је." Кажу: „Слатка си." Не! Или сам ружна или сам најлепша! Једем или умирем од глади. Имам 105 кг или 53 кг! Пијем или не пијем ништа осим воде!

Певачица прича да јој је било изузетно тешко када су јој папараци камповали испред куће у најтежем животном периоду.

"То ми је озбиљно утицало на психу. Али сам увек била свесна да сам јавна личност и да тако мора да буде. Никад ниједном папарацу нисам рекла нешто ружно, иако сам се језиво осећала када осванем у новинама са 105 килограма. Али сликали су ме и са 55, шта сада да радим. Срећом, та лоша фаза је прошла, а ја сам смршала помоћу таблета и вратила се на прави колосек".

То није био њен једини ружан период. Први велики животни ударац задобила је када је имала 20 година. Остала је без оца Душана, који јој је био ослонац, узор и велики пријатељ.

"То ми је најтежи период у животу. Када је доживео инфаркт, имао је 43 године, скоро као ја сада. Моја тетка, која је здравствени радник, реанимирала га је и вратила му функције срца. Био је 23 дана у коми, из које се никада није пробудио", прича певачица док јој се очи пуне сузама.

И данас се сећа да се њена мајка Милијана није одвајала од оца док она није излазила из кревета.

"Преспавала сам та 23 дана. Нисам имала снаге да га гледам на апаратима. До последњег тренутка сам се надала да ће се пробудити. Али и да се пробудио, вероватно би био као биљка јер му је мозак остао без кисеоника. А то би било још горе. 

Једва научила да живи са болом Две деценије касније, Ани отац недостаје, али је с временом научила да живи са болом. У почетку се са тугом борила тако што је стално радила на себи.

"Умро је 11. маја, а ја сам тог месеца дала чак шест испита и очистила годину на Вишој дизајнерској. Отишла сам са мамом и братом Марком на море, трудила сам се да наставим са животом. Али како је време одмицало, било је све теже. Када прође неко време, схватиш шта се заиста догодило. Пролазила сам кроз разне фазе: некада сам радила као луда, некада сам се затварала у собу и данима плакала. И данас имам те моменте када ме моје туге поломе".

Баш у тим тренуцима када је обуме депресија, отац јој највише фали.

"Када се осетим беспомоћно и када не знам којим путем да кренем, дала бих све што имам да је жив. Помислим: ,Само да је ту да га питам, да ми да савет", признаје Николићева.

Штребер који поправља четворке 

Док се присећала успомена на покојног оца, сетила се и дана када су били срећна породица. Ана је била прави ђаволак.

иако ми је средња школа била баш тешкла, теже ми је падало што је у одељењу само била два мушкарца. 

"Било ми је важно да имам све петице. Када Сам добила четворку из латинског, преседела сам цели распуст код куће како бих поправила оцену. После средње школе сам хтела да упишем Филолошки, а да ми први језик буде енглески. Нисам успела да упаднем на буџет. Паралелно сам полагала на пријемни на Вишу дизајнерску и ту сам прошла. Пошто нисам уписла жељени факуктет, казнила сам себе тако што нисам отишла на море и запослила сам се у кафићу у Параћину".

Хонорар већи од мамине плате На првом радном месту Ана је постала права атракција. Кафић је увек био крцат, али то није утицало на њену зараду.

"Атмосфера је била хаос, моја је другарица и ја смо плесале, глупирале се... Ма разрадиле смо кафић само тако, али то је био клиначки посао. Добијала сам неку сићу. Од певања сам први пут зарадила 100 марака и звала брата Марка да поделимо новац. За једну ноћ сам узела више новца него моја мама за цео месец. Тада ми је тих 100 марака било као да ми данас неко да милион евра.

Сарадња која јој је променила живот 

Стефана Ђурића Расту, с којим је добила ћерку, упознала је 2016. Из жеље да промени сараднике, дошла је до Стефана, ком чак није ни име знала, па је брату Марку рекла: „Нађи ми тог Ристу да радимо песме." Договорили су састанак у његовом студију на Врачару. Он се њој није допао, али је Раста био загрејан. Уосталом, он је две године пре него што ју је упознао у песми "Боинг" отпевао да би волео да буде са Аном Николић.

У васпитању трогодишње Таре нису слични. Ана не крије да  је ћерки тренутно једини прави ауторитет јер тата Раста уме да буде попустљив према мезимици. - Када Тара њему каже: „Тата, ја тебе много волим", ту је крај живота. Нема ништа од Стефановог ауторитета. А ја се одмах убацим: „Расте мала осветница, она ће ти вратити све што нисам ја!" Или када Стефану напишем: „Данас је Тара добила батине по дупету", он ми одговори: „Стварно не могу да је тучем. Заслужила је више пута, али не могу". Пристајем да сада будем лош полицајац, али када Тара буде кренула да вилени у пубертету, само ћу да је пошаљем код њега, па ће мало он да буде лош, а ја добар полицајац", открила је Ана. 

Извор: Курир.рс /Хит Фото: АТА имагес