Гомилање залиха у марту, а сада се купује основно

У малим продавницама у Српској објашњавају да су у марту прилично добро радили, али да је већ од априла промет почео да незаустављиво пада.

Република Српска 08.06.2020 | 20:30

Једино што их може спасити пропасти су, како кажу, наши људи који живе и раде у иностранству, а који за вријеме љетњих одмора долазе на ове просторе да посјете своје породице и пријатеље.

У Асоцијацији самосталних трговинских радњи бањалучке регије кажу да је, у односу на исти мјесец лани, у априлу ове године промет у трговинама пао за скоро 20 одсто.

Богдан Марјановић, предсједник ове асоцијације, подсјећа да су трговци у марту солидно радили и зарадили.

– Како је корона вирус стигао на наше просторе, односно, када је проглашена ванредна ситуација, грађани су масовно почели да купују. Углавном се радило о храни и средствима за хигијену и дезинфекцију. Такође, док је на снази било ванредено стање, грађани су чешће ишли у мале трговине, јер им се није дало да чекају дуго у редовима испред већих маркета – истиче Марјановић за Српскаинфо.

Према његовим ријечима, у април је становништво ушло са поприличним залихама поменутих роба, тако да није било потребе за тако честим и великим  куповинама.

– Пад промета је настављен и у мају, а претпостављамо да је, у односу на мај 2019, ријеч о смањењу од чак 30 одсто. Ни у јуну се не надамо неком побољшању, јер људи имају све мање пара за потрошњу. За разлику од марта, када смо из радњи излазили са пуним колицима, сада просјечан рачун по једној куповини у малим трговинама износи десетак КМ – каже Марјановић.

Додаје да људи мање купују како због створених залиха одређених роба којих су накуповали за пар мјесеци, тако и због тога што је куповна моћ многих све слабија.

– Такође, грађани су још опрезнији у погледу тога шта ће бити сутра, па, ако и имају нешто уштеђевине, новац чувају, а купују само оно најосновније. Што се тиче цијена основних животних намирница и других роба неопходних сваком домаћинству, оне су на приближно истом нивоу као лани. Једино су воће и поврће скупљи – објашњава Марјановић. 

Истиче да, до сада, мале трговине нису отпуштале раднике, иако је радно вријеме било скраћено током ванредног стања.

– Знали смо да ће то проћи и да ће нам радници опет требати. Међутим, ако пад промета буде настављен, могло би да буде свашта, кад је ријеч о евентуелном затварању радњи и отпуштању радника. Подсјетио бих и на помоћ Владе РС у виду минималца за раднике који због короне нису могли да раде. Међутим, ми се тренутно највише уздамо у дијаспору, а због пада промета сви су на губитку – власници трговина, радници, буџет, фондови – поручује Марјановић.

Подаци Завода за статистику РС показују да је процијењена вриједност промета у трговини на мало храном, пићима и дуванским производима у Српској, у марту ове године износила 87,64 милиона, а у априлу тек нешто више од 70 милиона КМ. Дакле у априлу је, у односу на претходни мјесец, промет био мањи за 20 одсто. С друге стране, промет у априлу ове године, у поређењу са истим мјесецом лани, био је мањи за 21,8 одсто. У поменутом заводу наглашавају да анализом нису обухваћени предузетници, те да у промет није укључен ПДВ.

 

Пад промета биљеже и зелене пијаце у Српској, на којима грађани  пазаре све мање пољопривредних производа, што потврђује и званична статистика.

Наиме, вриједност продаје пољопривредних производа на зеленим пијацама у априлу ове године износила је 726.435 КМ, што у поређењу са истим мјесецом лани представља смањење од 364.082 КМ или 33,4 одсто.

У поређењу са мартом ове године, вриједност продаје у априлу 2020.  била је мања за 149.713 КМ или 17,1 одсто, подаци су Завода за статистику РС.

Радили смањеним капацитетом

У Удружења трговине, туризма и угоститељства у Привредној комори РС наглашавају да је евидентно да сектор трговине биљежи губитке услед пада промета.

Драгана Шобот, секретар овог Удружења, подсјећа да за вријеме ванредног стања трговине нису радиле пуним капацитетом, те да су поједини радници, због мањка посла, морали да иду на годишњи одмор.

–  С друге стране, потрошачи су у марту имали страх да ће доћи до несташице одређених роба, прије свега хране. Упркос апелу власти да нема потребе за чекањем у редовима и гомилањем залиха, људи су куповали велике количине роба, прије свега брашна, уља, шећера, макарона, риже, као и средстава за хигијену и дезинфекцију. Једноставно, у нашој психологији је да се обезбиједимо са што више тих намирница, односно да створимо залихе. Зато је, када је ријеч о промету, март био ударни мјесец – објашњава за Српскаинфо Драгана Шобот.

Према њеним ријечима, до априла смо се сви привикли на ситуацију.

– У велике набавке нисмо ишли, јер смо у марту направили позамашне залихе и то је утицало на пад промета. На пад промета се одразило и то што су и у априлу трговине и драгстори радили скраћено – наглашава Шобот.

(Српскаинфо)