Српска и даље чека на апарат за типизацију ткива

Дијализни пацијенти у Републици Српској и даље чекају на апарат за типизацију ткива. Много је обећања било, али ништа није испуњено. Нове најаве стижу од министра Алена Шеринаћа, пацијенти скептични.

Република Српска 08.06.2020 | 16:36

Новца за јавно - приватна партнерства у којима профитирају једино приватне фирме – има. Око два милиона марака за апарат за типизацију ткива који би омогућио припреме пацијената за транспантацију бубрега са мртвог донора – нема. Министри здравља су се смјењивали. Како је који долазио тако је обећавао апарат. Бивши министар Драган Богданић је предњачио у обећањима.

"Ми смо се опредјелили да развијамо трансплнтацију, један од услова јесте да се набави овај апарат да би могли да трансплантацију развијамо у РС" - рекао је у јануару 2016.године тадашњи министар Драган Богданић.
 
"Мислим дајош нисмо распиласи тендер, радимо на томе и ми ћемо то провести јер је то добра ствар за цијели здравствени систем"  - изјавио је почетком маја 2016. године Богданић.

Добра ствар јесте, посебно за дијализне пацијенте, али није реализована. И министар Ален Шеранић обећава. Тачније, најављује да би Српска ускоро требало да набави опрему и апарат за типизацију ткива. И његов претходник је често спомињао термин ускоро – а то ускоро траје већ неколико година.

"Ми смо стекли сада услове, што се тиче самог Завода за трансфузију који је својом реорганизацијом унутар Бањалуке, измјештањем одређених капацитета према Клиничком центру. Оспособљен је одговарајући простор, а имамо и кадар који је ту спреман" - рекао је министар здравља Ален Шеранић.

Дијализни пацијент је много скупљи по буџет од пацијената којима је омогућена трансплантација. То најбоље зна Тодор Будић који је 12 година био на дијализи. У његовом тијелу је бубрег Слободан Бобе Видовића који је погинуо у саобраћајној несрећи. Родитељи Милан и Смиља Видовић су одлучили да однирају органе свог сина и на тај начин су спасили неколико живота. Као што је живот Тодора Будића. Транспалтација је урађена у Федерацији.

"Да би се ишло на трансплантацију мора да буде типизација. То се до сада радило у Београду. Проблем је дијализном пацијенту отићи исти дан и вратити се. Мора имати ауто, требају паре за трошак и то је било вро тешко. Доста људи није ни ишло" -прича за БН ТВ Тодор Будић из Бањалуке.

Осим апарата за типизацију ткива, РС још нема ни регистар пацијената којима је потребна трансплантација органа или ткива. Нема ни јединствену листу донора. Нема ни институцију која се бави завјештавањем органа.

"Унутар Министарства смо се реорганизовали. Направили смо Одсјек за трансплантацију и биомедицину, што је један од неопходних услова да би се на једном мјесту могли пратити и примати подаци, те организовати све то. Имамо акциони план који смо развили" - каже Шеранић.

Федрална власт има потписан Протоколл о сарадњи на подручју трансплантацијске медицине са Хрватском која је чланица Еуротранспланта, баш као и Србија. Ријеч је о организацији која има заједнички списак давалаца и прималаца и која обезбеђује брзу комуникацију међу земљама чланицама приликом избора што адекватнијег потенцијалног примаоца неког кадаверичног органа. 

БН ТВ