Преко 420.000 људи умире због лоше хране

Након што је у децембру 2018. године Генерална скупштине Уједињених нација (УН) усвојила Резолуцију о проглашењу Свјетског дана, ово питање добија све више на значају, истакли су Института за здравље и безбједност хране Зеница.

Босна и Херцеговина 07.06.2020 | 15:07

– Сваки десети становник Земље имао је или има проблема са квалитетом и здрављем хране, односно се разболио усљед небезбиједне или контаминиране хране. Сигурна и здрава храна је неопходна за здравље и окончање глади, два од седамнаест циљева Агенде за одрживи развој 2030. године – рекао је магистар управљања квалитетом и безбједности хране и Qуалитy манагер (QМ) у Институту за здравље и безбједност хране Бењамин Чаушевић.

Утицај на економију

Лоша храна има огроман утицај на здравље људи и економију. Свјетска здравствена организација процјењује да се више од 600 милиона људи разболи, а 420.000 умре сваке године од конзумирања хране онечишћене бактеријама, вирусима, паразитима, токсинима или хемикалијама.

Према подацима Свјетске банке, несигурна храна кошта мале и средње компаније стотињак милијарди евра годишње. Храна такође ограничава трговину. Болести које се преносе храном обично су заразне или токсичне природе најчешче узроковане од стране бактерија, вируса, паразита или хемикалија и других твари које улазе у тијело путем контаминиране хране или воде. Болести ометају и оптерећују здравствених систем, националне економије, туризам и трговину, пише Клиx.

Вриједност трговине храном је отприлике 10 одсто укупне годишње трговине на глобалном нивоу.

– Здрава храна је пресудна, не само за боље здравље човјека, него и за економски развој и међународни углед сваке земље – наводе из Института.

Климатске промјене увелико утичу на производњу хране, као и на њену безбједност, а важан аспект је и отпад од хране, било да је анималног или биљног поријекла.

– Безбједност хране се неријетко узима здраво за готово. Често је то небитан проблем, док не добијете тровање храном. Храна која је онечишћена штетним бактеријама, вирусима, паразитима или хемијским тварима узрокује више од 200 болести – у распону од дијареје до карцинома – истиче Чаушевић.

У ИНЗ кажу да су мјере које су могуће непрестано позивање на акцију, осигурање и узгајање, одржавање и конзумирање сигурне (здраве) хране, те удруживање да би она остала таква. У њима учествују сви који производе, обрађују, превозе, складиште, дистрибуишу, продају, припремају, послужују и конзумирају храну; али и утјецајне особе са друштвених медија и уопштено јавност, посебно млади.

(Клиx)