Посљедице пандемије: Компаније раднике тјерају, 30.000 људи отпуштено

Док се у БиХ живот након двомјесечне блокаде изазване пандемијом ЦОВИД -19 враћа у нормалне токове, почињу се и збрајати посљедице које је оставила на економско-социјални положај грађана.

Република Српска 06.06.2020 | 10:09

Према подацима Завода за запошљавање Републике Српске, од 19. марта до 8. маја по различитим основама (раскид радног односа/откази, непродужавање уговора о раду, проглашавање технолошким вишком), без посла је остало 3.000 радника. Из ове институције упозоравају да то нису коначни подаци, јер се претпоставља да се њих око 1.000 није успјело пријавити на евиденцију незапослених, јер је коначни рок био 30 дана од дана престанка радног односа.

ИЗ МОЈИХ МАРКЕТА И ФИСА ОТПУШТАЛИ

Пореске управа Федерације БиХ објавила је податак да се 19.861 радник у период март-мај пријавио у евиденцију незапослених лица.

Међутим, према подацима Савеза синдиката БиХ, због економске кризе проузроковане пандемијом без посла је већ остало око 30.000 радника!

Када се погледа структура, највише су погођени сектори угоститељства, трговинских дјелатности, прерађивачка индустрија.

Трговнски ланац Мој маркет из Бањалуке већ почетком априла радницима који су радили на одређено вријеме није продужио уговоре у раду, посегао је и за затварањем појединих објекта у мањим локалним заједницама у Републици Српској. Но, према доступним подацима, највише отказа је уручено радницима ФИС Витез у њиховим робним кућама широм БиХ.

Ништа боља ситуација није ни у структури пружања осталих услужних и занатских услуга, а потреси са смањењем броја запослених тек се очекују у кожарско-обућарској, те текстилној индустрији.

Данко Ружичић, предсједник Синдиката кожарско-обућарске и текстилне индустрије Републике Српске, подсјећа да је у овом сектору запослено преко 12.000 радника. 

“Највећи број запослених ради у обућарско–кожарском сектору и њихова будућност је у овом тренутку неизвјесна. Њима је рад већ био отежан од тренутка појаве корона вируса у Кини, јер је дио производње директно зависан од сировима из те земље. Но ситуација се додатно искомпликовала након појаве ЦОВИД-19 у Европи. Наша обућарско–кожарска индустрија ради лом послове за творнице у западној Европи и САД-у које су током пандемије престале с радом. Тако да нису успјели продати ни колекције за прољеће, па је све више оних који нашим творницама отказују наруџбе за јесен. Све то директно би се могло одразити и на очуване радних мјеста“, упозорио је Ружичић.

Текстилци су се успјели преустројити у ходу, односно пребацити на производњу заштитне опреме, тачније маски, које су пласирали на домаће и страна тржишта. Но, истиче Ружичић, ту је ангажовано знатно мање радне снаге, па они, и да им се понуде послови које су хyгх стреет брендови одјеће из Ервопе шивали у Азији, немају капацитет да исте прихвате.

Алија Шеховић, члан Управног одбора Удружења текстила, обуће и коже у БиХ и директор компаније тузланске компаније Интрал БХ, навео је да је у његовој фирми дошло у периоду март–мај дошло да пада производње за 50 посто, али да ни до половине овог мјесеца неће бити боји резултати.

„Да би се санирали губици, биће потребно између шест и 12 мјесеци“, упозорио је Шеховић.

МАЛИ ПОДУЗЕТНИЦИ И ТАКСИСТИ БЕЗ ПОСЛА

Економска криза са свјетског тржишта прелила се на БиХ у пуном замаху, а један од примјера који то свједоче је и компанија за производњу и прераду жељезне руде Арцелор Миттал. Смањење потражње за челиком довело до смањења производње у жељезари Арцелор Миттал Зеница, а тиме и до смањења потреба за жељезном рудом.

„Неповољна тренутна економска ситуација на свјетском тржишту због пандемије коронавируса, између осталог, узроковала је значајно смањење потражње за челиком. Арцелор Миттал Приједор морао је прилагодити своје пословање овој смањеној потражњи, привремено смањујући своје активности на производњи и отпремању жељезне руде. Како би се осигурала одрживост предузец́а, предузете су бројне мјере као одговор на овај непредвиђени пад. Те мјере укључују обуставу рада и слање радника на привремено одсуство са посла“, навели су из ове компаније.

А смањене производње у Жељезари Зеница и престанак рада рудника у Приједору, директно се одразило и на више десетина коопераната. Од Жељезница РС, „Електропривреде“, до низа малих предузећа с подручја приједорске регије.

Што се тиче малих подузетника, ситуација је у Српској такође сложена. Тако такси превозници истичу да се ни након укидања ванредног стања и полицијског сата стање није знатно побољшало.

У разговору за наш портал један од возача Бањалучког таксија рекао је да још чека на исплату „најниже плате за март и април“. Додаје да и сада када на цести проводи и по десет сати не може зарадити довољно да покрије све обавезе према пореској управи, фонду здравства и ПИО. Оно што заради може да му покрије тек трошкове горива и да како-тако прехрани породицу током мјесеца.

Зорана Маријанац, власница цвјећарске радње, говори да ће јој требати годину да стане на ноге.

„Иако сам на вријеме послала захтјев за исплату бруто минималне плате, тек је исплаћена за моју радницу и мене накнада за март. Када ће април бити уплаћен нико не зна“, рекла је Маријанац. Казала је како су мали подузетници, они испод десет запослених, на дну приоритета владе.

„Ако се има у виду чињеница да су сва вјенчања отказана, да је већина нас морала за март и април платити најам простора, онда ја не знам како преживјети. Јер од 520 КМ се реално не може не живјети, него преживјети“, нагласила је Маријанац.

ГЛАД КУЦА НА ВРАТА

Владе Републике Српске и Федерације у циљу дјелимичног ублажавања посљедица корона вируса донијеле су низ уредби и закона којима се дају олакшице и пружа конкретна финансијска подршка. Ријеч је о свим оним дјелатностима којима је рад био или забрањен, или га није било могуће организовати због проглашање ванредног стања, односно проглашавања природне несреће.

Парламент Федерације БиХ усвојио је Закон о ублажавању негативних економских посљедица изазваних пандемијом ЦОВИД-19, такозвани „корона закон“. Њиме ће, како се наводи у Закону, све компаније у РС,  које су имале пад прихода од минимално 20 посто у односу на исти мјесец прошле године, моћи аплицирати за олакшице, чиме ће бити омогућена финансијска помоћ радницима угрожених фирми.

Но мјесец касније испоставило се да је закон лакше донијети него провести, посебно јер сада сваки кантон доноси свој закон.

У Републици Српској у мају су почеле прве исплате пореза и доприноса за март, што је мјера којом је обухваћено око 40.000 радника из реалног сектора, а чија је дјелатност била онемогућена одлукама Републичког штаба за ванредне ситуације. Иста мјера на снази је и за април.

Новац би се требао прикупити из новооснованог Фонда солидарности, односно компензационог фонда. Но, ако је судити према приливу средстава, 70 милиона КМ,колико износе накнаде и минимална бруто плата од 520 марака, тешко да ће бити прикупљене. На ФБ страници Владе Републике Српске објављују се имена фирми и организација који уплаћују средства у овај фонд, али не и њихова висина, нити је до сада јавности тај податак саопштен.

Из Конфедерације синдиката и Савеза синдиката Републике Српске су упозорили да је неприхватљиво да се терет санације посљедица ЦОВИД–19 сваљује на раднике, „тим прије јер у управни одбор фонда нису представници синдиката ни укључени“.

Економски аналитичар Зоран Павловић сматра да ће реални сектор ову годину, иако на мукама, ипак преживјети.

„Али са овако великим бројем запослених у јавном сектору нема свијетле будућности. Јер имамо пад прихода од индиректних и директних пореза између 30 и 40 посто и реалност да се урадио ребаланс буџета Републике Српске на бази нових задужења“, рекао је Павловић.

Подсјетио је да је реални сектор једини који може да створи нову вриједност, али у Републици Српској власти немају никакву стратегију како му помоћи.

Павловић наводи да је Влада ФБиХ окупила експертни тим који треба да изради стратегију изласка из рецесије, да је очувала намјенску индустрију и да је то добра полазна основа.

„За разлику од Републике Српске која вријеме пандемије није урадила ништа како би направила одрживу стратегију за превазилажење овог стања. Процјене говоре да је у БиХ већ 30.000 радника остало без посла и реално је за јесен очекивати да ће то довести до социјалних тензија. Ми нисмо у стању да се прехранимо у БиХ, а то је основ самоодрживости. Стога се бојим да нас чека тешка, ако не и гладан јесен, јер власти нису размишљале шта након короне“, истакао је Павловић.

А да сиромаштво па и глад већ куца на врата грађана свједоче подаци из јавних кухиња широм БиХ. Број корисника им се током пандемије удвостручио. Из бањалучког Мозаика пријатељства,казали су нам да је међу корисницима све већи број грађана који су остали без посла током марта и априла и да су им ручак и штруца круха коју добију у тој јавној кухињи једини оброк дневно.

Бесперспективност и економска несигурност за велики број грађана широм БиХ су дневна реалност. Стога, чим се поново отвори тржиште рада ЕУ треба очекивати нови талас економских миграција, јер ће наши људи бити принуђени прихватати и најлошије послове – али за које ће бити плаћени и од њих моћи преживјети.

(Инфорадар.ба)