Због Трговске горе, ако буде требало, ићи до Стразбура

Надлежни из БиХ поручују да ће се, ако буде неопходно, због Трговске горе ићи и до Стразбура.

Босна и Херцеговина 03.06.2020 | 20:36

У Бањалуци је данас одржан први састанак Координациног тијела БиХ за проблематику одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори, који је формирао Савјет министара БиХ.

Ово тијело сада је формирало експертски тим који броји 21 члана из разних научних области, који треба да дају прецизне аргументе о томе које ће посљедице БиХ имати уколико се Хрватска не предомисли око прављења нуклеарног одлагалишта у непосредној граници са БиХ.

Ускоро ће бити формиран и правни тим, а надлежни из БиХ поручују да ће се, ако буде неопходно, ићи и до Стразбура.

За око 250 хиљада становника који живе у 13 општина у Републици Српској и ФБиХ, а које су смјештене у близини границе са Хрватском питање одлагања нуклеарног отпада на Трговској гори биће питање опстанка. Република Хрватска не одустаје од намјере да гради одлагалиште. Министар спољне трговине и економских односа БиХ каже да је став свих институција у БиХ јединствен по овом питању, односно да је неприхватљива идеја Хрватске да на том мјесту одлаже нуклеарни отпад. 

„Разговарао сам са хрватским амбасадором и са хрватским министром енергетике и екологије. Ја сам увјерен у чињеницу да они од тога неће одустати.“, каже министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац.

Таква потврда недавно је стигла и из Хрватске. Фонд за финансирање разградње Нуклеарне електране Кршко прије неколико мјесеци је службено добио на употребу војни комплекс Черкезовац на Трговској гори за складиштење радиоактивног отпада. Из овог Фонда недавно је саопштено да се сада чекају истраживања и студије утицаја на околину и да ће се уколико оне буду позитивне, за 3 до 3 и по године на том мјесту изградити складиште ниског и средњег радиоактивног отпада. БиХ је имала информације да је јавни позив за обављање те студије објављен, али и да је убрзо поништен. 

„Уколико намјера власти Републике Хрватске и даље буде иста, приликом израде студије тог документа, они морају обавијестити погођену земљу, а та погођена земља је БиХ. Тог документа нема. По нашим сазнањима они су поништили тендер. Шта даље планирају и смјерају не знам.“, каже министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић.

А да ли је БиХ погођена земља, одлучиће ако буде потребно и Међународни суд и надлежне конвенције.

„Ја вјерујем уколико ми успијемо наметнути ову тему, на нивоу арбитраже или на нивоу међунарног суда, уколико успоримо ту њиховунактивност на самом складиштењу тог материјала, значи да ће они веома брзо морати да размишљају о неком другом мјесту.“, каже начелник општине Нови Град, Мирослав Дрљача.

На рјешавању овог проблема учињено је много више у посљедњих неколико мјесеци, него у ранијим годинама, каже представник Зеленог клуба Саша Магазиновић. Међутим, он истиче да је много више очекивао од Предсједништва БиХ, које је донијело Резолуцију о противљењу активности изградње одлагалишта на Трговској гори.

„Предсједништво БиХ јесте усвојило низ закључака и ја потписујем сваки од њих. Између осталог да ће комуницирати са институцијама Републике Хрватске, да ће се формирати правни тим и тако даље. И то је било у марту прошле године. И није питање за мене него за њих шта је од тога имплементирано. Оно што ја знам јесте да није ништа.“, наглашава представник Зеленог клуба – међупланетарне групе посланика Саша Магазиновић.

Конкретну активност од Предсједништва БиХ очекивао је и бивши министар здравља Слободан Станић, који досадашњу борбу види као једну врсту конфузије надлежних у БиХ, док са друге стране Хрватска зна шта хоће.

„Потребно је да Предсједништво БиХ донесе одлуку о покретању тужбе против Републике Хрватске. Република Хрватска је искористила кризу око вируса корона да уради два крупна корака напријед у реализацији свога пројекта око прављења нуклеарног одлагалишта на Трговској гори. Према томе, ми након тога немамо шта са њима дипломатски преговарати.“, каже Станић.

Тужбом би, наглашава Станић, БиХ као мјеру могла тражити забрану привременог одлагања нуклерног отпада. О свему се огласио и члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, који је поручио да не постоји ниједна препрека за органе БиХ да предузму мјере које ће спријечити намјеру Хрватске да одлаже отпад у близини границе са БиХ.

БН ТВ