Земља је мала за свијет: Ко ће освојити свемир?

После девет година су Американци поново самостално послали астронауте на Међународну свемирску станицу. То би могла бити најава краја одличне сарадње са Русијом и повратак у свемирску трку каква је владала шездесетих.

Вијести 31.05.2020 | 21:20

"Тхрее, тwо, оне…" - после девет година се поново на енглеском одбројавало пред један свемирски лет.

Амерички астронаути Роберт Бенкен и Даглас Харли су у капсули Цреw Драгон на ракети Фалцон 9 полетели са космодрома у Флориди као Међународној свемирској станици. "Историја је исписана", објавила је НАСА.

Ово је први пут да је лет извела приватна фирма, СпацеX коју финансира Илон Маск, власник компаније Тесла. Америчка свемирска агенција НАСА није развила сопствену летелицу још од јула 2011. године. Али, осим СпацеX, и амерички ваздухопловни гигант Боинг планира летове без посаде до краја године, а са посадом идуће године.

То је својеврсни повратак САД у елитни клуб земаља које могу да пребаце људе у свемир - у том клубу су само још Русија и Кина, пише Дојче Веле.

Године сарадње

Додуше, Русија и САД последњих година нису били такмаци у свемирској трци, као што је то био случај током Хладног рата. Две земље су заправо одлично сарађивале. Амерички шатлови летели су до руске свемирске станице Мир, а често су посаде биле мешовите.

У овом миленијуму су Руси редовно изводили летове са космодрома Бајконур у Казахстану, заједно са америчким астронаутима.

Једно време је Русија имала потпуни монопол - након што су Американци обуставили програме када је 2003. шатл Колумбија експлодирао пар минута пред слетање на Флориду. Свих седморо чланова посаде је погинуло.

Но тај монопол Русија није могла да користи онако како се користе монополи у економији, већ је била и "такси" за Американце.

"Русија то није могла да одбије", рекао је за ДW Игор Марињин из Руске академије за свемирске летове. Немогуће је, каже, одржавати Међународну свемирску станицу (ИСС) без Американаца јер "руски модул није у стању да аутономно путује кроз космос".

У последњих девет година било је четрдесет успешних лансирања руског Сојуза са америчким астронаутима у посади. Капсула Сојуз може да носи три путника, а руска агенција Роскосмос је наводно знатно подигла цене.

Према америчким изворима, раније је пут до ИСС и назад стајао 21 милион долара, а од недавно Роскосмос тражи 80 милиона. За сада је договорен још само један заједнички лет на јесен ове године по цени од 90 милиона долара.

Освајање свемира

Затезање односа Москве и Вашингтона, приметно посебно након анексије Крима 2014. године, није утицало на свемирску сарадњу.

Само је једном, у пролеће 2014, Димитриј Рогозин – тада вицепремијер, а сада шеф Роскосмоса – припретио да његова земља неће више превозити америчке астронауте на ИСС. Али од те претње није било ништа.

Недавно је и руски председник Владимир Путин у видео-разговору са посадом ИСС хвалио "ефикасно партнерство" Русије и САД.

"Постоји потпуна координација са Американцима", каже нам и Марињин, али додаје да то важи само када су у питању путовања са посадама и опслуживање ИСС. Сасвим је друкчије када је у питању слање сателита који имају комерцијални или војни карактер.

Са изузетком летова са посадом, Русија је била и остала у далеко слабијој позицији од САД, каже стручњак за свемирске летове Андреј Јонин. То ће се, сматра, посебно видети сада када су Американци поново успели да пошаљу астронауте на ИСС.

"Тако је пала последња завеса која је скривала (руски) мањак мотивације и заосталу технологију", наводи Јонин за ДW. "Влада ће схватити да је цар го." Овај стручњак се нада да ће Москва искористити повод да реформише Роскосмос и буде јачи такмац у освајању свемира.

Кад се подвуче црта, изгледа да сарадњи полако долази крај. САД поново желе на Месец, као и Русија. Москва такође планира сопствену свемирску станицу која би заменила ИСС. Јонин каже да би могло бити изгубљено "непроцењиво искуство сарадње".

Ако нације свака за себе освајају свемир, упозорава овај стручњак, то ће бити корак назад и повратак у свемирску трку из шездесетих година. Овог пута занимљивију – јер апетите имају и Кинези и Европљани.

(Дојче веле)