На испиту Тужилаштво: Хоће ли бити приведен и Вишковић?

Афера „Респиратори“ протеклих дана медијски је јако експонирана, иако је листа сумњивих набавки знатно дужа. Прве упите о начину избора фирме за увоз 100 респиратора из Кине надлежни су игнорисали или проблем минимизирали, од власника фирме „Сребрена малина“ Фикрета Хоџића, преко директора ФУЦЗ-а Фахрудина Солака, све до федералног премијера Фадила Новалића. При томе је Новалић упорно понављао да он нема ништа са спорном куповином.

„Влада није одлучивала шта ће се набављати, ни у којим количинама ће се набављати, ни по којој цијени ће се набављати, нити каква је спецификација робе која ће се набављати. Нити је то посао Владе. То је била улога Завода за јавно здравство као струке и Федералног штаба цивилне заштите... О томе постоје писани трагови”, тврдио је Новалић

Да постоје још неки трагови, указује и хапшење премијера и двојице наведених актера. Подсјетимо, инспектори СИПА-е су прије извјесног времена одузели телефоне члановима секретару Владе ФБиХ Едити Калајџић и шефу кабинета премијера Хасану Ганибеговићу те потом и самом Новалићу.

Ганибеговић је у међувремену поднио оставку на функцију.

Тужилаштво БиХ, које годинама изразито невољко приступа истрагама у којима треба испитати и улогу функционера и страначких челника, у овој је до сада било експедитивно. Како случај “Респиратори” не би био изузетак који потврђује правило, своју досљедност би морало исказати и код још једног случаја, за сада интересантног само појединим медијима, а то је набавка мобилне пољске болнице у Републици Српској.

Слично као и код респиратора, све се правдало неопходном бригом за здравље становништва, да би се потом показало да је “болница” неадекватна, неупотребљива и при томе изузетно преплаћена.

„У разговору са једним добрим пријатељем, тражио сам од њега неку другу услугу, а он је рекао - ето имам и то (пољску болницу) и онда смо једним телефонским разговором то ријешили. Можеш ли ти то зауставити и вратити. Могу, и тако се одиграло“, већ је своју улогу у трансакцији признао премијер Републике Српске Радован Вишковић.

Куповина пољске болнице била је дакле чин “спонтаности” и “пријатељске услуге”, а не стварне потребе здравства. Комплетна набавка је била незаконита, а при томе никада и довршена, о чему је Журнал неколико пута писао.

Иако се незванично наводи да је сума плаћена за болницу знатно већа, и она званична од 4,3 милиона марака довољна је за реакцију Тужилаштва БиХ.

Ријеч је о истом систему набавке као и респиратора из Кине, а поред Вишковића и пријатеља који су били “на услузи”, постоји одговорност и в.д. директора Института за јавно здравство Републике Српске Бранислава Зељковића. Ни ова набавка, баш као и код низа у ФБиХ, није једина у Републици Српској која би требала бити истражена.

Државно тужилаштво је у сваком случају на новом искушењу. Паралела између два случаја спорне набавке медицинске опреме у два енитета постоји. Наравно, није ријеч да се по сваку цијену изједначи кривња, јер се овдје не ради о “вагању” сумњивих радњи спрам политичке позадине, него о досљедности.

Уосталом, и расподјела 330 милиона евра ММФ-а за ублажавање посљедица пандемије у БиХ, коју блокира државни министар финансија и трезора Вјекослав Беванда, може садржавати елементе за реакцију Тужилаштва БиХ.

Главна тужитељка Гордана Тадић има прилику да докаже како њене изјаве да нема недодирљивих или политички заштићених нису биле тек пука фраза.

(Журнал)