Бијељина: Нећу више да ћутим о бахатим и дрским докторима!

Бијељинац Мирослав Јурик четири године је дијабетичар и, уз помоћ инсулинске пумпе (медицински уређај који ради по принципу континуираног убризгавања инсулина и који се користи у контроли дијабетеса), успијева лакше свакодневно да се бори са овом болешћу.

Република Српска 28.05.2020 | 21:43
Бијељина: Нећу више да ћутим о бахатим и дрским докторима!
Оно што представља проблем су јаки скокови гликемије када се мора брзо и стручно реаговати, да не би дошло до смртног исхода. Јурик је неколико пута имао такве проблеме и, како каже, суочавао се са неодговорношћу медицинског особља у бијељинском Дому здравља и болници.
 
Ситуација коју је доживио у ноћи понедјељак на уторак, натјерала га је да се огласи на друштвеним мрежама и да се потруди да то његово искуство дође до јавности.
 
У телефонском разговору са Мирославом Јуриком, портал Дешавања у Бијељини је сазнао да је Јурик раније због дијабетеса био хоспиталозован како у Бијељини, тако и у Бањалуци, а његова искуства преносимо у цјелости:

„Имао сам, наравно, и раније проблема. У Болници „Свети Врачеви“ сам био хоспитализован. Са доктором Благојевићем сам имао проблема, јер ме нису адекватно лијечили. На моју одговорност сам отишао за Бањалуку, гдје су је уредно запримили на ендокринологију и гдје сам хоспитализован 27 дана. У Бијељини су алудирали да је то тренутни дијабетес и шта ја знам, па су послије рекли да је дијабетес типа 1. Ја сам долазио мјесецима, питао шта да радим, не могу да спустим шећер, а они су ми само мијењали инсулине и то је то. Нису ми ништа помогли.
 
Отишао сам, значи, понављам, за Бањалуку. Бојана Царић ми је помогла много. Послије хоспитализације, наравно, нисам могао без инсулинске пумпе коју сам ја тражио од Фонда, јер сам био тежак случај дијабетичара. Нису ми то хтјели испословати, а мени је било пријеко потребно. Ја сам је сам финансирао са 6.000 КМ. 
 
 
 
Исто тако, био сам у Бијељини са сличним случајем повишене гликемије, преко 30. Дошао сам у хитну, запримили су ме уредно, не могу рећи, али су у току примања терапије, инфузије тзв, заборавили на мене. Сат и по сам лежао. Превише дозе сам примио да ми оборе шећер, гликемију.
 
Пао сам у хипогликемију, то значи јак пад шећера - на 2,4 за шта имам доказе. Они су заборавили да ми у току терапије измјере шећер, док сам лежао и примао инфузију. Ја сам се пробудио у зноју, тегобама и позвао медицинску сестру да дође и рекао да искључе, јер ћу пасти у кому. То је једно искуство које сам прећутао и дуго трпио у себи.

НИСАМ МОГАО ВИШЕ ДА ЋУТИМ 
 
Ово ми се десило поново. Понедјељак на уторак, 25. на 26. мај у поноћ, обратио сам се у хитну. У хитној су ми рекли да немају тај инсулин брзодјелујући - Новорапид. Дали су ми упутницу за Болницу. Отишао сам са хитне на ургентни.
 
Запримили су ме, бахато се понашали, нестручно. Тај помоћни медицински брат или већ ко је, шта је. У том моменту је дошла докторица која ме је питала „шта ти је?“. Рекао сам јој да имам повишен шећер и да већ има из приложеног шта треба и како треба да уради и да су ме послали из хитне.

Рекла је: „Да, да, ок.“ Измјерили су ми притисак, све то како иде. „Које су Вам тегобе?“, рекао сам гушење, аритмије, главобоља. Испитује и даље. Ок. Ја сам само рекао: Имате, госпођо, историју болести у картону, односно рачунару све о мени, недавно се то слично десило, можете прочитати, ја сам дијабетичар и пацијент Ваш на инсулинској пумпи.
 
Онда ме је почела испитивати о инсулинској пумпи, на шта сам јој рекао, „госпођо, нисам ја дошао овдје да Вама објашњавам везано за пумпу. Ви се едукујте ако не знате шта је инсулинска пумпа. Ја сам се о томе едуковао, него Ви укључите мени терапију и шта треба.“ Долази тај дотични, медицински брат, и говори мени: „не можеш ти тако докторици једној, интернисти, говорити, ваљда она зна шта треба радити“.
 
„Да, нажалост, зна шта да ради, али не како треба.“ Рекао сам, исто тако, да желим да примим што прије терапију, јер ми није добро. Запримљен сам са 31 шећером који је абнормалан. „Ништа, немамо инсулина Новорапида и идите у хитну.“ Поново ме враћају у хитну. Узимају телефон и питају, значи не вјерују мени, него питају њих да ли је истина.
 
 
Та иста госпођа, интерниста, „Да ли је истина да нема инсулина да прими овај господин кроз инфузију?“ Да, потврдили су, наравно, да нема. Не би ме џаба послали. И након тога рекао сам да нађу, оду на одјељење ендокрине, јер сам лежао тамо, и траже од пацијената који леже ту и лијече се од дијабетеса. Она је отишла и није донијела Новорапид него Тресибу пен који је прљав, никакав. „Подигните рукав да вам ударим инсулин.“
 
Ја кажем, „госпођо, не можете Ви мени тај инсулин ударити, то је погрешно, под број један, под број два, ја имам инсулин. Имам пумпу, имам катетер у стомаку, значи да ја више себи не смијем давати на тај начин корекцију“, јер сам, наравно, више едукован него дотична госпођа интерниста. То је то било, онда је почео бахато да се понаша према мени, тај медицински брат. И ја сам покупио своје папире и поново се јавио у хитну.
 
Они су рекли шта ћемо, како ћемо, немамо, не можемо ти помоћи, можемо ти само овако дати, лаички, инфузију. Кажем да нема ефекта, ви знате да не може глукозу у крви оборити то, јер сам и ја довољно стручан. Нису знали шта да раде. Питао сам да ли да одем кући по инсулин, јер га имам у фрижидеру, наравно. Каже, па отиђите. Наравно, отишао сам за своје добро.
 
Сјео сам у ауто, отишао од „Светих Врачева“, до Стефана Дечанског, на коридору, гдје је моја кућа, узео из фрижидера инсулин, сјео поново у ауто, дошао у болницу, предао им инсулин, примио терапију и отпустили су ме са 24 ммол-а - вриједности 24 шећера у крви. То нису смјели, јер сам ја био пацијент за хоспитализацију, да останем у болници на одјељењу ендокринологије.

То је прелило кап у чаши. Ја нисам никад био бунтовник, али ја сам број један и ја ћу се изборити, али, имају и други грађани који нису едуковани, нису стручни, а болују од дијабетеса или било какве болести. Имају наша дјеца чије ће родитеље бити страх да послије овога одведу дијете том неком доктору.“

Јурик нам је објаснио и да се терапија за дијабетичара добија преко Фонда, али да се мјесечно добије 100 тракица, односно тракице за 100 мјерења. Међутим, Јурик нам је навео да он, као дијабетичар типа 1 мјесечно мора да има најмање 270 мјерења, што значи да мора накнадно да купи 170 тракица. Једна кутија од 50 комада кошта 44 КМ, а он није запослен.
 
Додао је још и то да постоје сензори, тзв, либре за јако лако учитавање, али које коштају 60€. Јурик те сензоре самофинансира, када сам у могућности, једном их угради у руку и они трају по 14 дана.
 
(десавањаубијељини)

Коментари / 16

Оставите коментар
Name

Ја

28.05.2020 20:05

Јадан човек... Не могу да разумијем да било ко, ко би требао да буде професионалац, небитно које струке, толико отупи и огугла, и ради свој посао без имало воље и емпатије.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Стојанка

29.05.2020 16:55

Јако жалосно доста медецинског особља а и др је купило дипломе тако тешко нама грађанима мени је жао овог човјека шта је све доживео .

Name

Амела

29.05.2020 19:51

Реци цу вам само да сам дјете одвела у 12 сати по ноци да су ме примили нељубазно дјете осип донило по цјелом тјелу гори од температуре нит мије ста дала само узела написала налаз како јој нисам доставила налаз крви сто сам вадила приватно јер је прије тога на три дана био по докторима сваки дан нудила да останем да ноцим у болници јос јој докторка Анка написала у слуцају јаког налета осипа да се да инекција Урбазон ниста као зивотиње су нас примили наплатили 20 км а ниста нису урадили ниста.Следеце јутро сам одвела доктору Јахији у Тз и свака цаст инекција и као руком однесено хвала богу а све због тога сто су му дали Амоксиклав а имао је вирус.Радили смо алерго тест није алергицан на пенцилин.Теско нама какве докторе имамо то је препотентно као да је болница њена приватна.Зао ми је само сто је нисам разбила онакву одвратну зивот дјетета од 2 год у питању идиоти.

Name

Ухх

28.05.2020 21:00

Док директорица болнице хода са мицом трецином,да промовисе његову странку. Овакви слуцајеви се десавају назалост у болници.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Нена

28.05.2020 21:23

Теско болеснима у овом здравственом систему.Од опреме преко средстава до особља са сумњивим дипломама из "шупа".. Туга..

ОДГОВОРИТЕ
Name

Сандра

28.05.2020 22:24

Колико људи могу бити лоши па да се играју са здрављем то је страшно.?

ОДГОВОРИТЕ
Name

Милан

29.05.2020 06:43

Из свега овога ја сам закључио само да је он превише едукован за наше љекаре и најбоље би било да помоћ потражи на западу негдје. Не знам зашто им уопште иде кад зна више од њих?

ОДГОВОРИТЕ
Name

ре

29.05.2020 11:24

Откуд цовјеку паре да иде на запад да се лијеци? Као да он не би отисао,...

Name

ре: Милан

29.05.2020 12:41

Је ли он то крив што је начитан, посебно о дијабетесу, или су криви они што се додатно не самообразују? Постоји нешто што се зове ПРОФЕСИОНАЛНО УСАВРШАВАЊЕ Милане, и то им је дужност да раде. Срамота је да су незналице - и то у доба интернета, тј. свих могућих енциклопедија на нету, па и медицинске. Да и не говоримо о нужности да се континуирано упознају са најновијим истраживањима унутар мед. професије, као и са најновијим техничким, односно микроелектроничким достигнућима у сфери медицинских помагала. Јад и чемер од здравственог система!

Name

Маја

29.05.2020 11:52

Свака част, добро да је једном неко изнео у јавност овако нешто. Медицинско особљо је страшно, ја сам прошле године 2 седмице лежала у болноци св. Врачеви, сестре су преодвратне... Да немам коментар!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бики

29.05.2020 18:21

Ово је брука и срамота, да један љекар ( ако се може рећи да је љекар) овако понаша са једним болесним човјеком. Није ни чудо што сви одише у иностранство да раде као љекари. Овдје само остала она задња класа.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Амела

29.05.2020 19:59

А исто тако да похвалим особље Дијализе у Бијељини моја мама се дијализира вец 14 година и свака им цаст никакве замјерке дивни сви доктори сестре љубазно за сваку похвалу заиста.Да су нам зиви и здрави само да помазу народу којем је заиста потребна помоц.Нико незели да је болестан сваког нека мука натјера да додје.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Бојан

29.05.2020 20:14

Дом здравља у бијељини је хаос назалост нељубазни немају знања ни 1 % Сви би да раде приватно зали бозе сам онакве добре зграде...

ОДГОВОРИТЕ
Name

ИСТЕРИВАЧ.НЕПРАДЕ

29.05.2020 21:49

Проглемје у систему образовања сви. Треба да иду код прихијатра после основне школе да он каже које за коју школу даље тај за рад са људима неби овога било данас у здравству велика брука и срамота .шта су увели заказивање играмо се запада то није лоше али има неко ко не може да чека мјесец да додје на ред.пример ја отишо код кожног доктора имо јаку упалу коже каже сестра немос ти доћи само заказани.ја отишо приватно. Анки узела 30 км.тако раде наши доктори има још пуно о њима и данашњој начелници болнице

Name

Петар

30.05.2020 05:50

Ко не болује од ове болести незна ста је 20 Год моја мама исти проблем има, децко добро зна историју болести И треба да зна.Моја мама има алцхајмерову болест

ОДГОВОРИТЕ
Name

аго

02.06.2020 19:20

доктор немојте брукати то име нема ту ни д од доктора знамо сви њихове дипломе

ОДГОВОРИТЕ