Одлагањем избора крши се Изборни закон БиХ

Одлука Централне изборне комисије БиХ да се избори одложе за 15. новембар није у складу са Изборни законом БиХ, објашњава Вехид Шехић, бивши члан ЦИК БиХ и један од оснивача Коалиције за слободне и поштене изборе “Под лупом”. Додаје да, чак и кад би се члан 14.2 Изборног закона БиХ “врло широко тумачио” , односно кад би се ЦИК погледало кроз прсте, у смислу одлуке о одгађању, опет би закон био прекршен због непоштовања прописаних рокова.

Босна и Херцеговина 25.05.2020 | 09:45

Одлуком да локалне изборе у БиХ одложи за 15. новембар, Централна изборна комисија БиХ је додатно узбуркала, већ компликовану, политичку ситуацију у БиХ. Посебан је проблем што ова институција, која би требало да буде стуб демократије и легалитета, како тврде стручњаци, одлагањем избора поступила незаконито.

– Одлука Центрлане изборне комисије БиХ да се избори одложе за 15. новембар није у складу са Изборни законом БиХ. У члану 14 овог закона, на који се позива ЦИК, прописано је да се избори могу одгодити на неким бирачким мјестима или у неким подручјима, ако се десе непредвиђене околности, попут, рецимо поплаве, али за такво одгађање неопходно је да се редовни избори одрже у законом предвиђеном року – објашњава Вехид Шехић, бивши члан ЦИК БиХ и један од оснивача Коалиције за слободне и поштене изборе “Под лупом”.

Додаје да, чак и кад би се члан 14.2 Изборног закона БиХ “врло широко тумачио” , односно кад би се ЦИК погледало кроз прсте, у смислу одлуке о одгађању, опет би закон био прекршен због непоштовања прописаних рокова.

– У Изборном закону стоји да се избори могу одгодити, у правилу, за седам дана, али да се морају одржати најкасније у року од 30 дана. Како је овим законом прописано да се избори морају одржати прве недјеље у октобру, крајњи рок и за одгођене изборе би био 5. новембар. Дакле, ако се избори не могу одржати 1. новембра или 2. новембра, због вјерског празника Сви Свети, ЦИК је био дужан да их закаже најкасније 25. октобра, а не да датум помијера чак до 15. новембра – каже Шехић. Додаје да ни аргумент ЦИК да “нема новаца за одржавање избора”, такође не пије воде, јер новаца има, али није доступан, пошто није усвојен буџет институција БиХ, којим би тај новац био распоређен, између осталог, и за трошкове изборног процеса.

Социолог и филозоф др Есад Бајтал сматра да посљедњи потез ЦИК није открио ништа ново, јер све што већ годинама знамо о Централни изборној комисији БиХ није добро. Корјен проблема је, тврди Бајтал, у томе што ЦИК не штити изборну вољу грађана, него интересе “криминалних интересних етно група, које се лажно представљају као политичке странке или партије”.

Они контролишу и медије и грађане и институције, укључујући и ЦИК. Зар би иначе било могуће да, узмимо за примјер само посљедњи изборни циклус, имамо 500.000 неважећих листића, да сви неутрални псоматрачи имају озбиљне примједбе на регуларност гласања, да “гласају” људи који су већ 30 или 40 година мртви и да упркос свему томе, резултати избора буду признати – каже Бајтал.

Сага о одгађању избора и ЦИК је још један у низу апсурда у политичкој збиљи БиХ, оцјењује политичка аналитичарка  Тања Топић.

– Фасцинантно је како сви мисле да су у праву и да се крше закони те деградирају институције, а служе се уцјенама које су постале службени језик  политике у БиХ. Вртимо се у зачараном кругу, који открива да политичари, ако су у ЦИК неки други чланови, а не они који су “њихови”, након што су а њихови законито смијењени, дијеле лекције о нелегитимном тијелу пријетећи да “неће дати новац за изборе”. Дакле, понашају се као да треба да отворе своје приватне сефове и руше институције које нису по њиховој мјери – каже Топићева.

Додаје да, с друге стране, и ЦИК  крши закон, јер одређује одлагање на датум за који нема законско упориште.

– Тако су избори обесмишљени, захваљујући настојању политика, које  “бране”, тобоже увијек угрожене, нациналне интересе и клијентелистичким односом наводно независних институција, које су уствари под потпуном контролом политике – закључује Топићева.

(Српскаинфо)