Шта власт на нивоу БиХ може да учини у вези економских посљедица Цовид-19?

Иако формално највиши у БиХ, државни ниво власти не располаже великим бројем инструмената за провођење одређених мјера у области економије, већ је то у ингеренцијама нижих нивоа власти, прије свега ентитета.

Босна и Херцеговина 18.05.2020 | 08:26

Свеједно, државни ниво има значајну улогу по питању индиректних пореза, протока роба и услуга те задуживања, што је сумирано у низу предложених мјера које се односе на државни ниво власти.
 
Усвајање државног буџета

Како би државни ниво могао адекватно одговорити на актуелну кризу, потребно је да што прије усвоји буџет БиХ. Ријеч је о редовном буџету за 2020. годину који још увијек није усвојен.

Буџет је потребан за нормално функционисање министарстава и других органа државе, а што је неопходно у јеку кризних дешавања. Буџет је потребно ускладити у складу с новонасталим околностима узрокованим Цовид-19 пандемијом.

Осигуравање једноставнијег протока роба

Министарство спољне трговине и економских односа БиХ треба олакшати и убрзати промет свих роба и услуга те радити на нормализацији трговине с кључним тржиштима за наше компаније, нарочито Италије и Кине, које су највише погођене пандемијом, али и Њемачке, Аустрије и других земаља.

Посебно битно је осигурати убрзан проток роба између чланица ЦЕФТА споразума. БиХ мора чим прије осигурати или обновити све трговинске односе са земљама чланицама ЕУ, а  које представљају најважније спољнотрговинске партнере наше земље.

Током кризе не смије бити било каквих сметњи за бржи проток роба које су виталне за БиХ, док у периоду стабилизације треба тежити либерализацији трговинских токова. Ова мјера се односи и на унутрашњи проток роба, тј. јединствени економски простор и треба учинити све да се спријече појаве “локалних шерифа” који забрањују кретање роба и услуга унутар БиХ.

Одгода плаћања царинског дуга

Потребно је одгодити плаћање царинског дуга за један мјесец. На овај начин ће се олакшати проток роба у спољној трговини и унаприједити ликвидност актера ових радњи. Царински дуг значи обавезу особе да плати одређени износ увозних/извозних дажбина које се примјењују на одређену робу према прописима БиХ.

Измјена закона о ПДВ-у у смјеру измјене рока за плаћање

Економске посљедице појаве Цовид-19 пандемије убрзо ће се осјетити и у нашој држави. Како би се бар дјелимично ублажиле ове негативне посљедице, правним лицима је потребно омогућити да се подношење и плаћање пореза на додану вриједност помјери на посљедњи радни дан у мјесецу, у односу на 10-ти како је сада закон предвидио.

Многа правна лица, у времену када је забрањен рад, али и након тога, када буде дошао период стабилизације економске активности, неће бити у прилици да на вријеме поднесу и плате своје пореске обавезе, примарно због потешкоћа у наплати својих потраживања, чиме улазе у аутоматски порески прекршај и пријете им казне и санкције, што представља додатни терет за њихово пословање.

Оно што је битно навести јесте да на дуги рок државни ниво треба да измијени закон о ПДВ-у с циљем одређивања рока у складу с оствареном наплатом.

Измјена закона о акцизама у БиХ

Ова мјера предвиђа двије ствари. Прво, ослобађање од плаћања акциза на алкохол намијењен за производњу дезинфекционих средстава. Друго, намјенско усмјеравање новца од акциза на дуванске производе у здравствени сектор.

С обзиром на размјере које оставља Цовид-19 пандемија како на цијели свијет, тако и на БиХ, дошло је до несташице дезинфекционих средстава на тржишту. Наши произвођачи ових средстава су у потпуности зависно на тржишту.

Уважавајући чињеницу да је тренутно једино на ЕУ тржишту могућа набавка већих количина алкохола, уз мањи удио могућности набавке и на домаћем тржишту, овим измјенама закона олакшао би се рад домаћим произвођачима и осигурале ниже цијене ових важних производа.

Друга измјена овог закона би се односила на намјенско усмјеравање средстава по основу акциза на дуванске производе у здравствени сектор. По основу акциза на дуван, у периоду 2009. - 2019., прикупљено је 8,1 милијарди КМ.

Иако се средства намјенски прикупљају, углавном се ненамјенски троше, тако да од ових средстава ништа није отишло у здравствени сектор, већ углавном у текућу буџетску потрошњу. Управо би се намјенским усмјеравањем средстава у здравство ојачао здравствени сектор и унаприједила здравствена заштита грађана.

Начини финансирања предложених мјера

Провођење наведених мјера захтијева значајна финансијска средства. Осим буџетских уштеда које су неминовне, али чији су учинци дугорочни и имат ће више значаја у периоду од годину дана, у овом моменту су важнији начини промптног финансирања.

Започињање преговора ради постизања мораторија на плаћање међународних кредитних обавеза БиХ

Министарство финансија и трезора БиХ треба одмах започети преговоре о увођењу мораторијума на кредитне обавезе из ранијег периода, које има БиХ, односно њени ентитети, кантони и градови/општине.

Циљ је да се постигне мораториј на отплату међународних кредитних обавеза свих субјеката у БиХ на период од шест мјесеци или годину дана. При томе, потребно је водити рачуна да се не угрози кредитни рејтинг државе, тј. да се прикаже неопходност мораторија у функцији стабилизације економије земље због дјеловања вис маиор, тј. догађаја који се није могао предвидјети.

Путем наведеног мораторија, сви буџетски нивои би добили додатно вријеме за консолидацију и опоравак, што би им олакшало могућност подршке приватном сектору.

Започињање преговора с ММФ-ом и другим финансијским институцијама око нових кредитирања

Отворити преговоре с представницима/цама ММФ-а и других међународних финансијских и политичких институција с циљем хитног одобравања средстава кроз инструменте брзог финансирања. Притом треба отворити преговоре са Свјетском банком с циљем добијања средстава хитне подршке.

Такођер, преко надлежног државног министарства покушати пронаћи друге доступне повољне кредите с циљем додатног задуживања. Сва наведена средства требају да се троше намјенски и то прије свега као подршка здравственом систему и за финансирање свих планираних мјера за стабилизацију економије. 

Оснаживање дипломатске активности у циљу осигурања међународну подршке

Дипломатске активности треба усмјерити за осигурање значајније међународне помоћи за домаћу привреду, прије свега од доказано пријатељских земаља. Добијену помоћ у финансијским средствима или роби треба усмјеравати намјенски у правцу реализације свих наведених мјера и циљева.

Дипломатским активностима треба да се осигура и неопходна медицинска опрема. Ове активности посебно треба усмјерити ка земљама ЕУ, региона, затим САД, Кини, Русији, Турској, као и чланицама Организације исламске сарадње.

Остварити селективне буџетске уштеде

Уважавајући ограниченост државног буџета, потребно је остварити селективне буџетске уштеде које се односе на извршну и законодавну власт. Ова мјера треба да представља симболични акт којим се представници/еових нивоа власти солидаришу с грађанима БиХ.

Ријеч је о нето платама изнад 2.000 КМ, што значи да ово неће угрозити континуирану потрошњу. Уштеде се могу направити и по другим основама - у сегменту дипломатско-конзуларних представништава Босне и Херцеговине у другим земљама, максимално смањити трошкове мобилних телефона, службених возила, путних трошкова, службених путовања на састанке, конференције и семинаре те трошкове репрезентације, набавке намјештаја и сличних непотребних трошкова.

Средстава по основу наведених уштеда је потребно дистрибуирати на друге буџетске ставке, а сходно очекиваном паду јавних прихода.

Све наведено је потребно радити у координацији са нижим нивоима власти у БиХ – енитетима прије свега, али такође и кантонима, градовима/општинама и Брчко дистрикту.

(Патриа)