"Добро је ако изгубимо само 30.000 радних мјеста"

Иако су посљедњи подаци Пореске управе Федерације БиХ показали да је талас оказа заустављен те да се од почетка маја чак биљежи и благи раст запослених, требаће доста времена да се радници који су током пандемије добили отказе у већем броју врате на своја радна мјеста.

Босна и Херцеговина 16.05.2020 | 16:37

Селведин Шаторовић, предсједник Савеза самосталних синдиката БиХ, каже како је доношењем одлуке да се омогући рад највећем броју дјелатности створена претпоставка да се дио радника врати на посао.

И наредних дана може се очекивати благи пораст броја запослених јер ће дјелатности попут угоститељства враћати раднике на посао, но период до масовног повратка на посао потрајаће ипак нешто дуже.

Дуготрајан процес 

– Истина је да ће тај период трајати нешто дуже јер масовније враћање ће захтијевати да се отвори могућност извоза производа и да се успоставе све трговинске релације. Доста је радника отпуштено из шумско-прерађивачког сектора и све док то тржиште у западној Европи не буде у пуном капацитету отворено неће доћи до масовног враћања радника. Дакле не мислимо да ће поосљедице ове ситуације бити брзо саниране. Требаће пуно времена да се вратимо на старо стање – каже Шаторовић за БизнисИнфо.

А биће то јако тешко јер мјерама које је донијела Влада ФБиХ, ентитета у којем је отпуштен далеко већи број радника, нико није задовољан и оне су мале у односу на оно што су подузеле друге земље, сматра Шаторовић. Једина ствар која може довести до враћања радних мјеста јесте раст јавне потрошње.

– Јавна потрошња ће одржати какву такву привредну активност и покушати је што више стимулисати у наредном периоду како би се на тај начин довело до враћања људи на њихова радна мјеста. Никакве измјене ни Закон о раду неће вратити радна мјеста него само јака потрошња и привредна активност подржана од свих нивоа власти – сматра Шаторовић.

Двије претпоставке 

Економски стручњак Адмир Чавалић каже како постоје двије важне претпоставке које ће одредити шта ће се у будућности дешавати када је у питању број запослених у БиХ.

– Прва се односи на чињеницу да се након 3 мјесеца колико је дефинисана минимална рочност накнада завода за запошљавање може очекивати прилив радне снаге односно враћање радне снаге на посао у неким дјелатностима као што је угоститељство и слично. То су дјелатности гдје су радници договорно отпуштени како би се пребацили на терет завода док траје криза и они ће се вратити на посао врло брзо – каже Чавалић за БизнисИнфо.

Али имамо и други моменат на који требамо рачунати а а то је да је доста компанија антиципирајући корона закон на ентитетском и кантоналним нивоима вјештачки одржавало број радника односно није отпуштало раднике јер су представници власти неколико пута упозорили да такви послодавци неће добити никакву подршку.

Зомби компаније 

– Доста компанија је само вјештачки држало раднике, нарочито велике компаније, оне које запошљавају по неколико хиљада радника. Они нису смјели давати отказе очекујући подршку власти која је велика на толики број радника. У свијету такве компаније зову “зомби компанијама”, у смислу да је блокирана производња, не ради се, али они одржавају радну снагу ради субвенција од државе – појашњава Чавалић.

Та двије претпоставке нивелишу једна другу и та два феномена ће одредити нето број запослених и шта ће се даље дешавати, сматра овај економски стручњак. Раст незапослености је неизбјежан, само је питање колики ће он бити у коначници.

Економски пад 

– Усљед либерализације мјера и даљег отварања економије, полако се нормализују и и тржишни односи, враћају се упосленици. Али ако ми имамо према пројекцијама ММФ-а и агенције Стандард&Поор’с пад економије од 5 посто то по аутоматизму мора значити отприлике неки интервал од 35 до 50 или 70 хиљада радних мјеста мање.

То је једноставно посљедица пада потрошње, јавне и приватне, пада инвестиција и то се по основној економској логици мора рефлектовати на радна мјеста, ми то једноставно не можемо избјећи. Али било би добро да избјегнемо те горе цифре.

Сада смо достигли бројку од отприлике 30 хиљада у оба ентитета и било би добро да останемо на томе. Ако бисмо тако прошли са 30 или 35 хиљада незапослених за ову годину, то би било одлично – каже Чавалић додајући да повећање запослености или повратак на статус qуо за сада није могућ.

Питање је колики ће пад бити када се подвуче црта – да ли 30.000 што би био најбољи или 100.000  

(Бизнисинфо)