Да ли због короне Трамп спрема рат против Кине?!

На то указују изјаве званичника из Вашингтона, али и тврдње обавештајаца из Пекинга, о чему је Курир већ писао, да Бела кућа види успон Кине као економску и националну претњу и да се спрема за економски, али можда и прави рат.

На трагу те припреме сукоба сенатор Линдзи Грејам, близак Трампов сарадник, јуче је предложио у Сенату закон којим би се председнику омогућило да уведе санкције Кини уколико не дозволи истрагу појаве ковида-19.

- Да није било обмане коју је спровела Комунистичка партија Кине, вируса не би било у САД. Сигуран сам да Кина неће пристати на сарадњу са озбиљним истражним тимом, осим ако је не приморамо - оценио је Грејам.

Ове најаве у складу су са упутствима Републиканског сенаторског комитета да „Кина мора да се нападне због пандемије“.

- Кина није наш саветник и нису само наши ривали - они су наши противници, а кинеска Комунистичка партија је наш непријатељ - навели су сенатори.

Новинар и политички коментатор Милован Јовановић за Курир каже да је „свет поново пред великим изазовима“.  

- Криза коју је изазвала пандемија ковида-19 потресла је међународне односе. Тензије између САД и Кине, које су почеле још 2016, додатно су се распламсале. Председник САД је на последњем састанку групе Г7 тражио да у заједничком документу стоји термин „вухански вирус“ и да се Кина јасно означи као кривац за избијање епидемије.

На председничким изборима у новембру централна тема биће економски и здравствени одговор на епидемију. Трамп ће сасвим сигурно за све што се десило оптуживати Кину, коју он и његове присталице још од прошлих избора виде као највећи проблем и претњу САД. Исто тако ће и председнички кандидат демократа Џозеф Бајден и његови следбеници кривца за највећу катастрофу која је задесила САД још од Другог светског рата тражити у Кини - каже он.

Јовановић наглашава да ситуација почиње да личи на ону из 2001, после терористички напада, када су САД формирале велику антитерористичку коалицију против Авганистана и Ирака.

- Тада је гнев и бес америчке јавности платио главом Садам Хусеин. Овога пута могло би да дође до велике антивирусне коалиције, јер јавност у земљама које су најгоре погођене тражи да се казни онај ко је најодговорнији за ову епидемију. Ова епидемија уздрмала је и Кину и њену Комунистичку партију. Ово је највећи изазов с којим се КПК суочила у новијој историји и највећа криза за председника Си Ђинпинга - објашњава Јовановић.

Борба

Спољнополитички коментатор и новинар Бошко Јакшић за Курир каже да су две ствари кључне када се посматра спор Трампа и Сија. 

- Прва ствар у натезању између Трампа и Ђинпинга односи се на порекло вируса. Трамп и његови сарадници наводе да је коронавирус потекао из лабораторије у Кини, док из Пекинга износе контраоптужбе да су вирус донели амерички војници који су учествовали на светским војним играма у Вухану.

Заједнички им је то да и једни и други сматрају да је вирус вештачки. Међутим, највећи број угледних светских научника сматра да је вирус потпуно природног порекла. Трамп има и лични мотив да одржава нападе на Кину. Он њима покушава да прикрије сопствене брљотине у вези с реакцијом Америке на заразу. Трамп оштро критикује Кинезе, а сам има много почињених сличних грешака - каже он.

Владе Радуловић, војнополитички коментатор, истиче да постоје два аспекта спора између Вашингтона и Пекинга.

- Први је та политичко-економска борба, где не треба занемарити чињеницу да је она у фокусу и најгласнија. У питању је сукоб за превласт на глобалном нивоу. Колико год да је конфликт снажан, не треба из вида изгубити чињеницу да су Америка и Кина земље усмерене једна на другу.

Кина има велики број америчких обвезница, док роба вредна на десетине милијарди долара иде из САД у Кину. САД и Кина су међусобно зависне. Други аспект је војни део сукоба. Паралелно с пандемијом вируса порасле су тензије око вештачких острва у Јужном кинеском мору. Кина је одавно престала да буде само регионална сила, што показује и њена војна база у Џибутију, док Америка жели да задржи доминацију у светским оквирима - каже он.

(Курир)