Ђурђевдан: Празник са прегршт обичаја

Српска православна црква и њени верници данас славе дан светог великомученика и победоносца Георгија - празник познат у народу као Ђурђевдан.

Република Српска 06.05.2020 | 07:20

Ђурђевдан се сматра за границу између зиме и љета, празник везан за здравље укућана, удају и женидбу младих из куће, плодност стоке и добре усјеве. За мало који празник код Срба је везано толико обичаја и веровања, па и магијских радњи.

Ђурђевдан је уједно крсна слава многих православних Срба и Рома, а, према народној песми, био је крсна слава и Краљевића Марка. Ђурђевдан је међу највећим пролећним празницима.

Ђурђевдан је међу највећим пролећним празницима. Према народном, обичајном рачунању времена, Ђурђевдан је полутар године: време се рачунало од и до Ђурђевдана.

Куће се ките врбом и зеленилом. Плету се венци од биља и лесковог прућа који се бацају на кућни кров или задену за капију и стајска врата.

Многи до овог пролећног празника не једу овчје млеко и јагњеће месо, нити до Ђурђевдана спавају у природи. Поред тога, многи не музу козе и овце до тог дана и на Ђурђевдан први пут помузу сву ситну стоку и праве сир, чија се прва грудва носи свештенику да је благослови. 

(Србија Данас)