Исповијест Сарајке која лијечи у Чикагу

Данас нам је троје преминуло и могу рећи да нам је то један од бољих дана, каже на почетку разговора Сарајка Амила Салм, специјалиста у болници “Ст. Јосеп” у Чикагу у Сједињеним Америчким Државама.

Свијет 03.05.2020 | 19:30

С овом хероином у бијелом Аваз је разговарао у зору по нашем времену, док је узела кратки предах на Одјелу интензивне његе. Каже да само у једној смјени од корона вируса знају имати по десет мртвих, па и више.

– Американци на почетку нису одмах ово озбиљно схватили. За Ускрс су правили дернеке, Јевреји су организовали свадбе са по 200 званица, у све се морала укључити и полиција и данас имамо ситуацију да немамо гдје са мртвима па тијела стављамо у приколицу од камиона – хладњаче за месо. Идентичан је проблем с укопом мртвих па се праве нова гробља, власти чак размишљају да неке паркове и друге јавне површине претворе у гробља – каже Салм.

Салм каже да им за седам дана пријети сценарио Њујорка, који је тренутно епицентар пандемије у свијету. Тврди да није тачно да само старије особе умиру.

– Најмлађа жртва била је беба од свега 10 мјесеци. Све је на ногама, радимо и по 16 сати. Иза нас стоје власти па имамо сву неопходну опрему, довољно кревета и вентилатора (респиратора, оп. а). Носимо по двије маске, двоје рукавица, плус специјално одијело. Након посла се овдје у болници туширамо. Како идем возилом до куће, поново се туширам. Два пута нисам била сигурна јесам ли заражена па сам спавала у хотелу. То болница уредно плати. Бејбиситерка која ми је чувала дијете, има дијабетес па сам је послала кући, а сина чува супруг, иначе Јорданац. Дијете сам пољубила у суботу и нећу га видјети до понедјељка – говори Салм.

Све изузев одијела које дужи свако за себе, баца се након смјене, тачније носи се у специјалним кесама за инфективни отпад. Осим дијабетичара, у опасности су и они са слабим притиском, срцем и другим хроничним обољењима.

– Процедура је таква да се све проба. Прво од стављања на обични кисик па све до вентилатора, то је посљедња опција и само се њих 20 посто скине с вентилатора и преживи. Најтеже ми је у почетку падало када сам скидала с апарата људе којима нема помоћи. Ти људи умиру сами, само мене виде у овом одијелу. Тако сам одлучила да у таквим ситуацијама идем по таблет како би се њихови вољени могли макар опростити… На почетку је једна жена умирала и пустили смо њене кћерке да је гледају кроз стакло. Нису издржале и упале су у собу те су обје биле заражене. Од тада нема посјета – казала је Салм.

У испомоћ су им стигле колеге из Тенесија и Тексаса. Признаје да јој је најтеже када одлучује о “животу или смрти”.

– Таквим особама је то патња. Имали смо човјека којем су због слабе циркулације отказале руке, па ноге… Овако, скинемо особу с апарата, дамо морфиј како не би ништа осјећао – каже Салм.

За разлику од наше земље, гдје се прави циркус и с респираторима, то у Америци није случај.

– Само у нашој болници имамо скоро 70 вентилатора. У све се одмах укључила и аутоиндустрија па “Тесла” и “Генерал Моторс” (ГМ), умјесто возила, праве вентилаторе. Вентилатори не убијају, да одмах разјаснимо. Неке терапије, као што су таблете за маларију, помажу, али могу направити срчане аритмије па, ако неко има слабо срце, да га то и убије – појашњава Салм.

Већ су почеле кружити приче да су научници близу откривања вакцине. Салм каже да је то, са медицинске тачке гледишта, научна фантастика.

– Требаће година да се нађе вакцина која ће анулирати вирус, а да не убије пацијента. Не желим никога препадати, али у септембру можемо очекивати други талас, који би могао бити три пута гори – казала је Салм.

Салм је Сарајево напустила прије 12 година и никада, па ни туристички, није скокнула преко баре у шехер. То и не треба да чуди ако узмемо у обзир само, рецимо, то да јој је сатница 75 долара. Простом рачуницом, Салм за мјесец заради 12.000 долара, док њене колеге у Сарајеву то могу само сањати.

– Неке ствари би и данас гледала само на интернету или разгледницама. А питање је да ли бих могла и да се запослим па да радим у неадекватним условима… Не бих сада могла замислити да чекам у реду да платим рачуне, овдје све за пет минута завршим с лаптопом… Уосталом, овдје су ми сви, изузев мајке, која не може без Сарајева и својих планинара, али скокне сваке године до мене – каже Салм.

На наше питање има ли неку поруку или савјет за нашу рају, Салм је за крај казала:

– Знам да ми Босанци све на шалу окренемо, али останите у кућама ако нигдје не морате.

(Аваз)