Преко 18.000 људи остало без посла због пандемије

Број новопријављених људи на биро рада, који су због посљедица утицаја вируса корона изгубили посао, порастао је у посљедња два мјесеца. Тако, посматрајући регион, Хрватска биљежи највећи број новопријављених незапослених – више од 20.400. Тај број у Црној Гори износи нешто више од 4.000, а у Босни и Херцеговини 18.063. Према званичним информацијама без посла је у Србији, због посљедица пандемије, остало више од 11.000 људи.

Босна и Херцеговина 02.05.2020 | 20:45

Стручњаци тврде да ће негативан тренд бити настављен и у наредном периоду, а искуства показују да су први на удару били запослени на одређено вријеме, као и радници ангажовани преко агенција, сезонци, запослени по уговору и на повремено привременим пословима.

Податак за највиши број нових незапослених у Хрватској не би требало да чуди, будући да туризам и повезане индустрије, који су највише погођени пандемијом, чине четвртину хрватске економске активности.

Према процјенама Међународног монетарног фонда (ММФ), хрватски БДП ће да падне чак девет одсто. Једнак пад имаће и сусједна Црна Гора, која баш попут Хрватске зависи од туризма, док се рецимо Србији предвиђа пад од три одсто.

Пад у туристичком сектору и сродним услугама ометаће запошљавање и зараде, укључујући сиромашније, који ће више зависити од сезонских, уговорних и прихода од самозапошљавања, оцијенила је Свјетска банка.

– Ако се пандемија вируса корона не заустави до августа, Црна Гора би могла да се нађе у рецесији сличној оној из 2009. године – сматрају у Свјетској банци.

 

Према подацима Националне службе за запошљавање, у Србији је на крају марта било укупно 513.058 незапослених људи. Ипак, укупан број је у односу на претходни мјесец смањен за око хиљаду. Званични подаци Завода за запошљавање кажу да је укупан број незапослених у Хрватској 158.143, Босни и Херцеговини 410.962, у Сјеверној Македонији 166.000, Црној Гори 39.468, а у Албанији 221.000.

Неминовно је да је на укупан број незапослених у овим државама утицао и повратак многобројних грађана из иностранства. Више стотина хиљада њих се из иностранства вратило у земље региона, а према званичним подацима, у Србију их је стигло више од 400.000. Иако прецизних података још нема, према личним свједочанствима, може се рећи да је велики број њих у западној Европи остао без посла. Криза их је оставила без посла и питање је колико ће то потрајати.

Према мишљењима стручњака, одређени број њих, који не успију да се врате на послове у иностранство, овдје ће “вршити притисак” на тржиште рада, као и на социјалне фондове.

– Откази су присутни у различитим секторима, а биће их све више. Отпуштања ће бити и у средњим и великим предузећима, и то због све већег пада тражње на глобалном тржишту. Погледајте само три велике индустрије - аутомобилску, аеро и производњу машина и опреме за угоститељство и туризам. Имамо доста фирми у овим областима које раде неке компоненте и сви су у проблему – изјавио је  Драгољуб Рајић, консултант из Мреже за пословну подршку.

У неким компанијама у Србији су већ у априлу, истиче Рајић, донесене одлуке да се линеарно умање плате, јер су приходи умањени, а послодавцима је стало да задрже квалификоване и стручне раднике, које је иначе тешко наћи на тржишту. На тај начин се боре да одрже рад.

(Блиц)