Велика субота- ево шта ваља урадити на овај дан!

Православна црква и верници обележавају други дан хришћанске жалости, Велику суботу. То је дан који је Христос провео у Хаду па га верници обележавају у молитви и тишини. По завршеној литургији једе се хлеб и вода (сухоједење).

На тај последњи дан Недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар.

Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота. Сви ови називи опомињу на дуге Христове мука на распећу и упућују људе да треба да учине какво добро или милосрдно дело. У Босанској крајини и Херцеговини најчешћи је назив црвена субота зато што се тада масте или шарају ускршња јаја, најчешће у црвено. Приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба, и зато их ваља бојити у црвено.

У Републици Српској, Поповом пољу, на Велику суботу “масте”, односно боје јаја у црвено. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или “масте” у чађи. Јаја искључиво боји женска чељад.

Фарбају их тако што улију воду у лонац и у њу сипају црвену боју или вразило. Затим се запали провлак воштанице па се њом праве шаре по јајима. Обично су то биљни мотиви, са представама сунца, месеца и крстића. Кад вода проври, стављају јаја и кувају све док три пута не очитају "Оче наш.." или једном "Верујем..". Искуство је показало, да је то време довољно да се јаја скувају. Када се јаја охладе, жене их отиру крпом једно по једно при чему се показују шаре.

Месе се обредни ускршњи хлебови и колачи – ускршњаци. Обично су округли са рупом у средини где се на Васкрс стави јаје. У Хомољу васкршњак оките босиљком и месе додатно мање ускршње колачиће.
У југоисточном Банату такође месе колачиће који се после бденија носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.

На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. Дан је строго посвећен само оним пословима који се односе на прославу најрадоснијег хришћанског дана Васкрса.

Традиција је и да се првог Васкрса, у оним породицама које су добиле принову а где дете није још напунило годину дана, јаја не фарбају и да се таквој деци даје неофарбано јаје. Исто важи и за породице које су имале смртан случај, јаја се не фарбају првог Васкрса након тог догађаја.

По старој традицији на Велику суботу могу се у храмовима обавити крштења оних који су приступили вери и припремили се за то.

Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе над смрћу пресвлаче у свете одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела.

Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.

Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере.

Овај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за цркву Гроба Христовог, где верници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави "благодатног огња".

У храму Светог Гроба у Светој земљи већ вековима јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених верника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.

БН