Зашто је Бил Гејтс у фокусу битке против вируса корона

Мало је људи који су у доба пандемије вируса корона толико у фокусу јавности колико је то оснивач Мајкрософта и други најбогатији човек на свету, Бил Гејтс. За једне пророки хуманиста, за друге организатор епидемије, Гејтс је постао једна од медијски највидљивијих личности током светске битке против вируса корона.

Иако су се многи богати људи широм света укључили у борбу против пандемије донирајуц́и средства, Гејтсов ангажман излази из уобичајеног обрасца – он предлаже мере, најављује изградњу седам болница за производњу вакцине, полемише са Доналдом Трампом око мера за борбу против коронавируса и финансирања Светске здравствене организације...

Због изјава даваних пре пандемије, али и свог ангажмана у овим данима, Гејтс је, за једне пророк и филантроп, а за друге, оне подложним веровањима у теорије завере један је од главних организатора епидемије, који жели да, уз помоц́ вакцине која би требало да се произведе, оствари тоталну доминацију над људским родом.

Пророк или завереник: Бил Гејтс у фокусу у доба короне

„Ценим да су шансе за ширење епидемије током мог живота нешто вец́е од педесет одсто. То је слично шпанској грозници модерног доба. Данашњи здравствени системи су много развијенији, па бисте помислили, у реду, ствари нец́е отиц́и по злу. Оно што смо видели (када су истраживачи инфективних болести који раде са Гејтс фондацијом моделирали сценарије) јесте да се снага ширења инфекције, због модерног транспорта... мери у данима у скоро свим урбаним центрима на читавој планети“, једна је од Гејтсових изјава из 2015, у којима упозорава на опасност од могуц́е пандемије.

Овакве изјаве донеле су му славу коју данас има – позитивну, као неко ко је на време прозрео опасности које модерни свет собом носи, или негативну, која га карактерише као једног од оних који вуку конце, организују и управљају пандемијом која нам се управо догађа. У сваком случају човека на чије ставове о пандемији ретко ко остаје равнодушан.

Гејтсово интересовање за пандемију датира и пре 2015.
Гејтс је једна од првих високопрофилисаних личности која је указала на опасности и могуц́ности пандемије, каже новинар Драган Бисениц́, који наглашава да не мисли на „апокрифна тумачења његових изјава из 2015.“. Он је много раније почео да испољава интересовање за опасности од пандемије.

Преломни моменат у Гејтсовом размишљању и фокусирању пандемије као гобалне опасности, према Бисениц́евим речима, била је епидемја свињског грипа из 2009.

„Тада је Бил Гејтс написао један чланак који се звао „Ка бољем одговору за будуц́у пандемију и, као најбогатији човек тог времена, претпоставио је и анализирао је да је срец́а што се вирус Н1Х1 није проширио онако како се претпостављало да ц́е се проширити. То је био преломни моменат који је довео израженијег Гејтсовог ангажовања по питању епидемија и помагао је Светску здравствену организацију и мере одрживог развоја, који су касније постали прихвац́ени и од УН“, објашњава Бисениц́.

Тада је Гејтс дефинисао кораке који морају да се предузму како би се спречила евентуална следец́а пандемија.

„Гејтс и његова фондација радиле су на овоме са фондацијом Ворена Бафета и они су заједно подржавали евентуалну борбу против пандемија. Аргументе или доказе да могу да буду у праву добили су 2012. и 2014, када се појавио Блискоисточни респираторни синдром (МЕРС), који је такође претио да постане глобална пандемија“, наводи Бисениц́.

И други су упозоравали на могуц́ност пандемије

Заслуге за ширење свести о опасности пандемије не припадају само Гејтсу, иако је, признаје наш саговорник, његов допринос велики. Светска здравствена организација од појаве вируса САРС 2002, има своја редовна упутства и упозорења о могуц́ности избијања пандемијских криза.

Ако се вратимо још мало назад у историју, у време Хладног рата, сетиц́емо се да су тадашње војске, и са једне, и са друге стране, па и ЈНА имале концепте заштите у борби против зараза, па у некој мери и пандемијских зараза, подсец́а Бисениц́.

„Глобализовани свет, о коме је свест настала након терористичких напада у Њујорку и након ширења и напретка голбализације, указао је да поред предности постоје и претње глобализације. У оквиру тих претњи нашле су се и пандемије. Рецимо, у неколико сценарија које је итрадила ЦИА до 2010, који су предвиђали глобалне трендове у наредних петнаест или тридесет година пандемија је била поменута као једна од опасности са којом глобални свет може да се суочи“, наводи он.
Треба се присетити и недавно усвојене стратегије националне безбедности Србије, у којој се такође помиње пандемија као једна од претњи.

„У еволуцији нашег односа који постоји у свету, свест о пандемији као могуц́ној претњи је расла. У том смислу, мора се рец́и да је допринос Била Гејтса био свакако велики, тако да не треба да чуди његово изражено залагање у борби против пандемије данас“, закључује Бисениц́.
Гејтс, наравно, пажњу јавности није привукао својим филантропским радом. Основавши са својим пријатељем Полом Аленом софтверску компанију „Мајкрософт“ 1975, Гејтс ц́е двадесетак година касније постати гуру информатичке ере у настајању.

Осим огромног богатства које га је винуло у врх листе најбогатијих људи света, Гејтс и његов „Мајкрософт“ имали су кључну улогу у транзицији света из аналогног у дигитално доба.

Почетком 21. века, Гејтс је одлучио да своје богатство уложи у хуманитарни рад, па је, заједно са супругом Мелиндом, основао Гејтс фондацију и етапно је почео да се повлачи из директног управљања „Мајкрософтом“. Тако се 2000. повукао из свакодневног управљања компанијом, а од 2008. не ради пуно радно време. Од 2014. није председник „Мајкрософта“, да би се пре неколико недеља потпуно повукао из компаније.

Фонд Била и Мелинде Гејтс настао је 2000. тако што је брачни пар у једну спојио неколико вец́ постојец́их породичних фондација (прва је основана 1994.). на тај начин, фонд јединствене фондације достигао је суму од 28 милијарди долара.

Гејтс се, од када је почео да напушта активности у „Мајкрософту“, све више посвец́ивао филантропији и хуманитарном раду. Његова фондација тесно сарађује са СЗО на неколико великих пројеката сузбијања зараза, као што је дечја парализа, а у сарадњи са једним од оснивача Гугла, Ларијем Пејџом, финансирао је истраживања за проналазак јединствене вакцине против грипа. Такође финансира истраживања за бробу против Алцхајмерове болести.

(Спутњик)